"Dan uveče": Digitalni evro za ratnu mašineriju EU kao put u totalitarizam

Evropa je smislila genijalan način da nađe novac za sukob u Ukrajini: vrlo jednostavno, uzeće od svojih građana. Kod nas se to nekad zvalo devizna štednja, a u Evropi će se zvati Savez za štednju i investicije, a kako bi sve prošlo glatko, uvešće i digitalni evro. 

Brisel žuri sa uvođenjem digitalnog evra koji donosi potpunu kontrolu transakcija, a istovremeno najavljuje i mogućnost zaplene privatne imovine građana Evropske unije, sve pod plaštom odbrane evropskih vrednosti. Da li je ovo ostvarenje obećanja o totalnoj kontroli novca, datih u Davosu? Pitanje je samo da li će građani Unije, koji postaju taoci sistema koji im sve uzima, ovoga puta uspeti da se suprotstave na vreme. O ovim temama u emisiji "Dan uveče" na RT Balkan govorili su ekonomista profesor Bojan Dimitrijević i Stefan Gajić sa Instituta za evropske studije. 

Prema najavama, čak 10 biliona evra ušteđevine građana moglo bi biti iskorišćeno za finansiranje kupovine oružja, čime Evropska unija ponavlja mračne metode iz prošlosti: tokom Drugog svetskog rata nacističke države su pljačkale bogatstvo Evrope, a države pod njihovom kontrolom bile su primorane da finansiraju ratnu mašineriju, a danas, pod okriljem birokratije iz Brisela, scenario bi mogao da se ponovi. 

Gajić je naveo da se ovo ne odnosi samo na Evropsku uniju, nego i na Srbiju, i ocenio da nas "debelo uvlače u tu stvar". On je kazao da imamo nekoliko alarmantnih situacija koje se dešavaju. Istakao je da je Turska pokrenula određene procedure vezane za njene trupe na Balkanu. 

"S druge strane čujemo nešto o nekom novom savezu između Hrvatske i Albanije i na taj način se zapravo pokušava da se na mala vrata deo naše teritorije, koji je pod okupacijom, Kosovo i Metohija, uvuče u NATO na mala vrata. U BiH vidimo šta se dešava", kazao je Gajić. 

Dimitrijević je, govoreći o tome na koji način će uzimati pare od građana, rekao da je naziv pomenute institucije "orvelovski", investicija i štednja, i da na prvi pogled to asocira na nešto pozitivno. 

"Ako navedete štednju kao naslov tog projekta, onda to građane asocira na nešto pozitivno", rekao je Dimitrijević. 

Na pitanje da li je digitalni evro u funkciji ove priče, Gajić je rekao da se najviše uzda u Nemce koji kao najveća ekonomija, ocenio je da će da pružaju neki otpor, dok digitalizacija ima svrhu da se zna ko je gde i na šta potrošio. 

Putem digitalnog novca, rekao je Gajić, već su krenule skandinavske zemlje. 

Upitan o tome za koliko godina sukoba je dovoljno 10 biliona evra, Dimitrijević je rekao da to zavisi od vrste rata i inteziteta, ali ako bi to bio rat sa Rusijom, onda bi to moglo da potraje dugo i to bi mogao da bude novi tridesetogodišnji rat. 

Dodao je da građani treba da znaju da evropske banke prema svojim franšizama nemaju nikakve obaveze. 

Dimitrijević je rekao da bi najveća noćna mora za atlantistički red bio dogovor između Rusije i Nemačke, ta duboka država Zapada, koja se sada malo povukla iz SAD, nije se predala i probaće da iskoristi Evropu kao poprište novog sukoba. Ocenio je i da je položaj duboke države u Evropi vrlo klimav. 

Gajić je rekao da je EU priznala da nema meku moć, da su se uplašili RT-a i dodao da je to jako smešno, jer kako smatra, srpski uticaj na Ruse je jači. 

Oni su isisavali stanovništvo odavde, ocenio je Gajić, ali ta EU ekonomija je 2008. godine dostigla svoje granice i oni otvoreno govore o tome, ide se u totalitarizam. 

Dimitrijević je rekao da ako se stvori društvo u kome je sve digitalno, oni koji nisu poželjni onda ne postoje, jer ne mogu nigde ništa da plate. 

On je ocenio da u okolnostima u kojima bi se sve pretvorilo u digitalni novac, postojala bi neograničena mogućnost da se ljudi isključe iz sistema i to je totalitarni tehnološki fašizam.