Svet
"Dan uveče" o smrti EU diplomatije: Rusija pobeđuje, SAD se na vreme prestrojile
O tome kako se u odsustvu adekvatnih diplomatskih rešenja, politički establišment Evrope služi se pretnjama, suludim idejama i planovima, i na kraju čak i međusobnim nesuglasicama, govorili su gosti emisije "Dan uveče" Vladimir Kršljanin, ambasador u penziji i diplomata Branko Branković
Talasa se Evropa poslednjih nedelja i meseci, od kada je Tramp stupio u Belu kuću i vrlo jasno i direktno joj poručio da je nebitna. Evropskim zvaničnicima to nekako teško pada pa organizuju međusobne sastanke, smišljaju taktike, ali nikako da nađu adekvatan diplomatski odgovor na narativ koji stiže preko okeana.
A u odsustvu adekvatnih diplomatskih rešenja, politički establišment Evrope služi se pretnjama, suludim idejama i planovima, i na kraju čak i međusobnim nesuglasicama.
Svojim izjavama u poslednje vreme najviše briljira Kaja Kalas, a jedina karta na koju EU igra je produžetak rata sa Ukrajinom uprkos sve većim naporima da se on privede kraju. Kako je Evropa došla u položaj u kome se nalazi, kakvi interesi utiču na njene lidere pa povlače ovakve postupke, kakav je kadar koji se nalazi na njenim najvišim pozicijama bili su tema emisije "Dan uveče" na TV RT Balkan u kojoj su gosti bili Vladimir Kršljanin, ambasador u penziji i Branko Branković, diplomata.
Drugi telefonski razgovor između Vladimira Putina i Donalda Trampa, u kojem su dvojica lidera govorili o svemu od ekonomske i bezbednosne normalizacije do hokejskih mečeva, naširoko je dočekan kao povratak diplomatije na Zapad. Međutim, sve ukazuje da diplomatija tek treba da se vrati na onaj deo Zapada koji je geografski bliži Rusiji, odnosno u Evropu.
Na stanje evropske diplomatije ukazuje ponašanje upravo visoke predstavnice bloka za spoljnu politiku, Kaje Kalas. Još tokom svog prvog dana na novoj poziciji, Kalasova je izazvala nezadovoljstvo u Berlinu izjavom da Ukrajina "mora da pobedi u ovom ratu", dok je u proteklih nedelju dana, uspela da "otuđi" više ključnih evropskih prestonica svojim planom da udvostruči izdatke bloka za naoružavanje Ukrajine u odnosu na prethodnu godinu, kako je preneo "Frankfurter algemajne cajtung".
Pozivajući se na neimenovane diplomate, nemački list navodi da se Kalasova nije savetovala sa vodećim evropskim državama pre nego što je ponovo oživela predlog svog prethodnika, Žozepa Borelja. Takođe, dodaje list, odluka Kalasove da ukloni italijanske i španske visoke zvaničnike iz Evropske službe za spoljne poslove navodno je razbesnela pojedine članice bloka.
Kalasova je ugrozila i svoju reputaciju i u Vašingtonu time što je odbacila Trampovu strategiju za Ukrajinu kao "prljavu", zbog čega je američki državni sekretar odbio sastanak sa šeficom briselske diplomatije tokom njene posete američkoj prestonici.
Zatim je usledio raskol sa španskim premijerom Pedrom Sančesom, koji je, prema pisanju "Euraktiva", razjario šeficu evropske diplomatije predlogom da Brisel imenuje specijalnog izaslanika za postizanje mira u Ukrajini. Kalasova, navodi list, veruje da bloku ne treba niko drugi pored nje za taj posao.
Na kraju, ambiciozni plan Kalasove nije usvojen na sastanku lidera Evropske unije u četvrtak u Briselu. Alternativni, i mnogo skromniji plan za kupovinu artiljerijskih granata u vrednosti od pet milijardi evra trenutno se nalazi u limbu.
Kršljanin: Amerikanci se prestrojili, jer Rusija pobeđuje
Vladimir Kršljanin je trenutnu situaciju uporedio sa situacijom za vreme Drugog svetskog rata i podsetio da je tada zapadna oligarhija pomogla stvaranju Hitlera i Trećeg rajha sa idejom da, ili oni unište Sovjetski Savez ili da se međusobno unište, što bi, u svakom slučaju, njima odgovaralo.
"Međutim, postojala je ogromna razlika između te dve zemlje , a toga je većina čovečanstva bila svesna. Amerikanci su posmatrali sa distance i uključili se kada im je postalo jasno ko će pobediti. Imamo velike rezultate Drugog svetskog rata, ali su oni najviše dostignuti zaslugama Rusije", kazao je Kršljanin.
On je rekao da i sada Rusija pobeđuje i da su se Amerikanci na vreme prestrojili.
Kršljanin je ukazao da i sama Amerika ima više štete nego koristi zbog sukoba u Ukrajini, a da Evropa ide u nekakve avanture samouništenja i dodao da joj to nije prvi put.
"Problem u Evropi je što je u većini ključnih evropskih zemalja na vlasti političke snage koje su produkt prethodnih američkih administracija. Oni jednostavno ne mogu sada da podnesu ostavke zato što je Tramp pobedio i da je prethodna politika bila pogrešna i oni sad glumataju. Ne bih suviše ozbiljno shvatio njihove pretnje upotrebom sile, nastavkom rata, slanjem mirovnih trupa. To je jednostavno njihov način da postepeno, prilagođavaju, da ne mogu biti protiv mira. Bilo bi logično očekivati da narednih godina sve te garniture eksponirane protiv Rusije budu zamenjene na izborima u evropskim zemljama", kazao je Kršljanin.
Branković: Evropa da stavi prst na čelo
Branko Branković je istakao da je jasno da je postojeći svetski poredak gotov i da se trenutno stvara novi, koji ima svim druge političke i sve druge postulate.
"Postojeće garniture uspele su da zabodu sebi trn u nogu i da dovedu svoje zemlje da zapadnu u velike ekonomske teškoće. Sada, sve te garniture koje su još ostale, pokušavaju da se zadrže na vlasti što duže, ne bi li na neki način izvukle koristi i zbog toga se ovako ponašaju. To što Tramp radi je dosta zabolelo ovdašnje evropske garniture i to u situaciji kada su već počele da propadaju", kazao je Branković.
Dodao je da je Tramp na vreme shvatio da BRIKS, koji se javlja kao začetak novog svetskog poretka nije nimalo naivna grupacija zemalja i da Rusija i Kina dugo nisu bile u boljim odnosima.
"Sa dva kraja sveta, najmnogoljudnije zemlje, Indija i Brazil su u tome, dok se još i Afrika budi. Čak 42 zemlje podnele su zvaničan zahtev da uđu u BRIKS. Putin je i najavio novi poredak zasnovan na međunarodnom pravu. Evropa mora da stavi prst na čelo i da vidi gde će i šta će", poručio je Branković.
On je ukazao da iako izgleda kao da je Tramp napustio Evropu, i da NATO nije što je bio, ali da američkom predsedniku ipak treba Evropa, jer ne može sam da izađe na kraj sa zemljama BRIKS-a.
"Na Evropi je da vidi za koje vreme će uspeti bar da se ekonomski, politički i vojno vrati na ono što je bila pre početka sukoba u Ukrajini", poručio je Branko Branković.
