Zemlje južne Evrope odbijaju plan Evropske komisije (EK) da poveća potrošnju na odbranu povoljnim kreditima, strahujući da bi to povećalo njihov i onako veliki teret duga. Francuska, Italija i Španija nastoje da povećaju vojnu potrošnju na osnovu grantova, a ne zajmova kako bi izbegli povećanje duga.
Cilj predloga EK, koji uključuje paket zajma od 150 milijardi evra i hitnu klauzulu za popuštanje fiskalnih pravila EU, je da "otključa" nova velika ulaganja u odbranu i smanji oslanjanje bloka na zaštitu SAD, piše "Politiko".
Međutim, linija otpora, koju predvode Francuska, Italija i Španija, predstavlja nazadovanje u namerama predsednice EK da pojača vojnu autonomiju Evrope.
"Neke zemlje imaju ozbiljne sumnje u izvodljivost ili čak mogućnost da se zaduže do ovih nivoa", rekao je visoki diplomata EU.
Teško zadužene zemlje na jugu Evrope umesto toga povećavaju potražnju za takozvanim obveznicama odbrane - grantovima koji se finansiraju zajedničkim zaduživanjem EU na tržištima kapitala koje mora jednoglasno da odobri 27 zemalja bloka.
Fon der Lajenova do sada nije podržala tu ideju imajući u vidu verovatno odbijanje fiskalno nastrojenih država, kao što su Nemačka i Holandija, koje strahuju da bi to moglo da stvori presedan za uzajamno zaduživanje.
"Ako tvrde da je odbrana egzistencijalni izazov koji opravdava zajednički dug, onda prvo treba da uzmu kredite", rekao je diplomata, koji potiče iz fiskalno konzervativnog bloka.
Sa američkim predsednikom Donaldom Trampom koji je pretio da će prekinuti podršku SAD Ukrajini i kritikovao Evropu zbog njenog vojnog oslanjanja na Vašington, Fon der Lajenova je ubrzo nakon inauguracije predsednika SAD 20. januara, krenula u osmišljavanje plana za jačanje odbrambenih kapaciteta EU.
Strategija je uključivala omogućavanje državama članicama da privremeno povećaju potrošnju za odbranu za 1,5 odsto BDP-a tokom četiri godine i zajam od 150 milijardi evra u ime EU za podršku zajedničkoj nabavci oružja i pomoći Ukrajini. Komisija se nadala da će shema zasnovana na zajmu biti prihvaćena, posebno od strane većih južnih ekonomija poput Italije i Španije koje su daleko ispod ciljanih NATO-ovih dva procenta BDP-a za odbranu.
Komesar za ekonomiju Valdis Dombrovskis predvideo je "veliki broj država koje će aktivirati ovu klauzulu o spasavanju".
Komisija je potcenila ključnu tačku problema - iako može da pozajmljuje povoljnije od većine zemalja članica, zajmovi koje daje i dalje se računaju u nivo nacionalnog duga - što je crvena zastavica za visoko zadužene zemlje.
Komisija je priznala da će nacionalni budžeti morati da se skrate negde drugde da bi se prilagodili rastućim troškovima odbrane.
Italija i Španija su se posebno zalagale za proširenje definicije potrošnje za odbranu koja može biti izuzeta od fiskalnih pravila EU.
Do sada, međutim, ni Rim ni Madrid nisu potvrdili da li će se pozvati na klauzulu o vanrednim situacijama. Neki zvaničnici EU spekulišu da odugovlače u nadi da će Fon der Lajen ublažiti svoj stav o obveznicama odbrane uoči sledećeg samita lidera u junu.
Francuska je, u međuvremenu, nagovestila da ne planira da aktivira klauzulu. Pariz je oprezan da ne ugrozi svoj kreditni rejting – ključni faktor u tome koliko se isplati zaduživati.
Nasuprot tome, očekuje se da će Nemačka aktivirati klauzulu kako bi pomogla u finansiranju svojih 500 milijardi evra nadogradnje odbrane.
Ranjivije države članice strahuju da bi time što bi prve zatražile zajmove EU mogle da signaliziraju finansijsku slabost tržišta – što bi izazvalo veće troškove zaduživanja.
"Ako svi ne podnesu zahtev u isto vreme, tržište će postaviti granicu koliko možete da potrošite", navodi se.
Ali fiskalno konzervativne države ne prihvataju taj argument, a pojedine diplomate EU optužuju južne države da se "igraju politike".