Da li zamrzavanje fondova EU pomaže Briselu da kontroliše Mađarsku i Poljsku

Evropska unija usvojila je radikalan pristup Mađarskoj i Poljskoj koje, tvrdi Brisel, godinama dovode u pitanje demokratske norme bloka, uskrativši im 138 milijardi evra finansiranja. Dve države su sada preduzele neke korake u borbi za jačanje vladavine prava, ali je nejasno da li će se uskladiti, piše "Blumberg".

1. Šta je problem sa Mađarskom?

Od povratka na vlast 2010. godine, premijer Viktor Orban je stvorio ono što je opisao kao "neliberalnu" državu u kojoj postoji malo efikasnog nadzora nad njegovom vladavinom. Postavio je lojalne ljude za sudije, glavnog tužioca i u medijima. Parlamentarna većina mu je dozvolila da sam napiše novi ustav, a nastojao je i da ograniči prava nekih manjina, uključujući LGBT zajednice.

Evropski parlament usvojio je rezoluciju u kojoj se navodi da Mađarsku više ne smatra punopravnom demokratijom. "Transparensi internešenel", organizacija za borbu protiv korupcije, Mađarsku je nazvala najkorumpiranijom od svih 27 zemalja EU.

2. Šta je problem sa Poljskom?

Poljski de fakto lider, Jaroslav Kačinjski, koristio je Orbanov "recept" dok je "prepravljao" zemlju 2015. godine. Vladajuća stranka "Pravo i pravda", na čijem je čelu Kačinjski, na udaru je kritika zbog političkog uticaja na medije i pravosuđe, a posebno zbog kažnjavanja sudija. Najviši sud zemlje je 2021. godine osporio pravne temelje EU kada je presudio da Ustav Poljske nadmašuje neke od zakona bloka.

3. Zašto su prvi odgovori EU bili mlaki?

Da bi postale članice EU, zemlje moraju da usvoje stroge demokratske kriterijume ali je problem što Brisel nema mnogo načina da reši problem sa "zalutalim" članicama bloka. Kada je ranije EU pokušala da reši problem sa Mađarskom, Orban je našao način da se izvuče tako što je odugovlačio sa promenama, postizao dogovore koji nisu mogli da ograniče njegovu vlast, koristeći mane povelja bloka.

Član 7 povelje EU može da na kraju košta članicu prava glasa, ako je prekršila zajedničke vrednosti bloka, ali je za njegovo aktiviranje potrebna jednoglasna odluka svih članica što su i Mađarska i Poljska iskoristile preteći vetom na takav predlog.

4. Šta se promenilo?

Posle silnih kritika zakonodavaca i aktivista u Evropskom parlamentu zbog, između ostalog, finansiranja problematičnih članica, EU je odlučila da uskrati finansiranje – ili preti da će to učiniti – u pokušaju da izazove promene.

Države članice su se udružile da to urade koristeći takozvani mehanizam uslovljavanja, koji je stupio na snagu 2022. i koji omogućava bloku da zamrzne finansiranje kada proceni da je njegov novac ugrožen zbog sumnje na korupciju, između ostalog.

EU je prvi put upotrebila ovaj mehanizam protiv Mađarske nakon Orbanove četvrte uzastopne izborne pobede u aprilu 2022. godine. Evropska komisija, izvršni organ EU, takođe je zamrznula sredstva zbog navodnog kršenja Povelje o osnovnim pravima bloka, koja pokriva nezavisnost pravosuđa i nediskriminaciju.

5. Koliko je novca u igri za Mađarsku i Poljsku?

Evropska komisija je 22. decembra praktično zamrznula skoro 22 milijarde evra finansiranja Mađarske za period 2021-27, novca izdvojenog za siromašnije članice za promovisanje održivog razvoja. Razlog: Mađarska ne poštuje Povelju o osnovnim pravima, posebno u zaštiti akademskih sloboda, izbeglica i LGBT osoba. Dve nedelje ranije, zemlje članice EU suspendovale su 6,3 milijarde evra finansiranja zbog dugotrajne zabrinutosti za korupciju. EU je takođe blokirala 5,8 milijardi evra grantova iz mađarskog fonda za oporavak od kovida, u očekivanju poboljšanja nezavisnosti pravosuđa u zemlji.

Sa druge strane, Poljska još nije dobila novac od svog programa oporavka od kovida, u vrednosti od 35,4 milijarde evra, koji uključuje grantove i zajmove, niti 75 milijardi evra iz kohezionih fondova, koji bi mogli da ostanu blokirani sve dok se zemlja ne uskladi sa poveljom EU. Pored toga, Poljska je kažnjena sa milion evra dnevno zbog kršenja naloga suda EU o raspuštanju disciplinskog veća za sudije, što je suma koja je sada narasla na više od 400 miliona evra. Poljska je u decembru uložila žalbu u cilju zaustavljanja kazni.

6. Koliko je novac važan za dve vlade?

Vrlo. Kao i mnoge zemlje u Evropi, obe se suočavaju sa krizom troškova života, sa inflacijom koja je pogoršana posledicama sukoba u Ukrajini. Orban je već ispraznio državnu kasu početkom 2022. dok je vodio kampanju za reizbor. Pošto je većina fondova EU blokirana, bio je prinuđen da uvede velike vanredne poreze da bi popunio budžetske rupe. Vladajućoj stranci Kačinjskog potrebno je kontinuirano finansiranje EU da bi održala velikodušnu potrošnju na socijalnu pomoć uoči izbora koji se očekuju u oktobru, a ankete pokazuju da bi mogla da izgubi vlast od opozicije.

7. Da li kazna ima željeni efekat?

Obe zemlje su navodno pokušale da uvedu neke promene u nadi da će osloboditi sredstva. Nakon što se skoro trećina poljskih opština izjasnila da su "slobodne od LGBTK ideologije", većina je opozvala rezolucije nakon pretnji EU da će obustaviti isplatu pomoći lokalnim samoupravama zbog toga. Poljska vlada je takođe odlučila da poništi neke od najspornijih elemenata remonta suda. Ipak, zakonodavstvo u tom smislu je zaglavljeno u sporu među strankama u vladajućoj koaliciji.

U Mađarskoj je vlada usvojila više desetina antikorupcijskih zakona i obećala da će ispuniti zahteve EU o nezavisnosti pravosuđa do kraja marta. Istovremeno, Orban je pokušao da odbaci kao nebitne strahove EU oko stanja demokratije u zemlji što je, navodi "Blumberg", bacilo senku sumnje u njegovu posvećenost fundamentalnim promenama.