Prljave igre Velike Britanije: Bler želeo da razbije OPEK

Laburistička vlada Tonija Blera razmatrala je ideju "razbijanja" naftnog kartela OPEK kako bi spustila cene nafte, pokazuju dokumenta britanske vlade sa kojih je skinuta oznaka tajnosti.

Krajem 2002. Džeremi Hejvud, tada glavni Blerov privatni sekretar, razmišljao je da iskoristi "promenu režima" u Iraku kao "političku opciju" ali i da ohrabri Venecuelu i Niegeriju da napuste grupu zemalja izvoznica nafte kao način da se obori cena nafte koju je odredio OPEK.

U to vreme, vlada novih laburista bila je zabrinuta zbog rasta cena nafte dok je svetska ekonomija bila na ivici recesije nakon terorističkih napada u SAD 11. septembra, piše "Fajnenšl tajms".

Velika Britanija je takođe bila zabrinuta zbog mogućnosti da nastane haos na tržištu nafte posle američke invazije na Irak, koju je do novembra u principu podržavala.

OPEK, koji predstavlja oko trećinu svetske proizvodnje nafte, ima za cilj da reguliše globalne cene nafte određivanjem količine koju njihove članice "puštaju u svet". Grupa je obećala da će održati dobro snabdevanje tržišta nafte nakon 11. septembra 2001. Ali kako je globalna ekonomija usporavala, OPEK je potvrdio smanjenje proizvodnje nafte za 6,5 odsto u decembru.

OPEK je 2002. imao 10 članica sa pravom glasa. Rusija nije članica iako je učestvovala u dobrovoljnom snižavanju cena nafte kao deo labavije grupe OPEK+ od 2016. godine.

U neformalnom vladinom memorandumu pod naslovom "Možemo li ili treba da razbijemo OPEK?" od novembra 2002, Majkl Artur, tadašnji generalni direktor za Evropu i ekonomske poslove u Forin ofisu, pisao je Hejvudu da bi Ujedinjeno Kraljevstvo moglo da "pokuša da potkopa koheziju OPEK na više načina".

Dokument je deo tranše deklasifikovanih dosijea kabineta koje je ove nedelje objavio Nacionalni arhiv u Kjuu u Londonu.

Poverljiva dokumenta britanske vlade: Rusija još pre 20 godina upozoravala na širenje NATO

U memorandumu, zvaničnici Forin ofisa su se osvrnuli na "jedinstvenu priliku" u vidu promene režima u Iraku da se podstakne veća proizvodnja nafte u zemlji u periodu od "pet do osam godina".

U dokumentu se takođe predlaže podsticanje Venecuele ili Nigerije da napuste OPEK, kao i stvaranje podele unutar grupe sugerišući Saudijskoj Arabiji da se založi za povećanje svoje proizvodne kvote, što bi moglo dovesti do toga da druge članice dobiju manji tržišni udeo.

Zemlja koja napusti kartel bila bi slobodna da proda više od svoje dogovorene kvote. Ovo bi moglo da poveća ponudu na globalnom tržištu, primoravajući OPEK da smanji svoju proizvodnju kako bi zadržao željenu cenu.

Hejvud je napisao Arturu da "delikatan balans između stabilnih, održivih cena i smanjenja dominacije OPEK izgleda da je u našem širem interesu", dodajući da je Bler pročitao brifing "sa interesovanjem".

U napomeni o brifingu Ministarstva finansija o odluci OPEK da zadrži cenu nafte, datiranoj od septembra, Hejvud je napisao "veoma veoma loše za svetsku ekonomiju", ukazujući na ljutnju visokih zvaničnika zbog čitave situacije. "Zaista moramo da ubrzamo rad na smanjenju oslanjanja na OPEK uspostavljanjem dugoročnih ugovora sa fiksnom cenom sa Rusijom."

Zvaničnici su takođe zaključili da bi preniska cena nafte, na duge staze, štetila britanskim interesima jer bi rizikovala ekonomske i političke poremećaje u nestabilnim regionima kao što su Rusija i Bliski istok.

U oktobru 2022. godine, Bela kuća je optužila OPEK da je stao na stranu Rusije nakon što je OPEK+ odlučio da smanji proizvodnju uprkos globalnoj zabrinutosti zbog visokih cena energenata koje su posledice sankcija Zapada Moskvi zbog ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini.