Ukrajinske izbeglice žele da ostanu u EU, ali ne i da rade

Ukrajinske izbeglice puštaju korene u Evropi, ali malo njih želi da radi, što pogoršava lokalni stav prema njima, piše "Ekonomist".

Nedavno istraživanje Centra za ekonomsku strategiju (CES) ukazuje da samo 43 odsto Ukrajinaca koji žive u inostranstvu planira da se vrati u svoju domovinu, u poređenju sa 74 odsto pre dve godine. 

Kako se navodi, teoretski, "evropsko tržište rada je otvoreno za Ukrajince" koji imaju privremenu zaštitu, međutim, u praksi, se suočavaju sa poteškoćama u pronalaženju administrativnih poslova.

Nevolje ukrajinskih izbeglica u Britaniji: Strahuju od gubitka domova, posla

"Privremena zaštita" Evropske unije za 4,3 miliona ukrajinskih izbeglica ističe u martu sledeće godine, ali bi mogla da bude produžena.

Većina izbeglica su žene, iako bi ukidanje vanrednog stanja moglo dovesti do toga da još više građana, posebno vojno sposobnih muškaraca, napusti zemlju.

CES procenjuje da bi više od 500.000 ljudi moglo da emigrira.

"Ekonomist" navodi da bi to moglo biti "pogubno za ukrajinsko tržište rada i njenu odbrambenu sposobnost", što bi dovelo do toga da zemlja okleva u ublažavanju ograničenja.

Napominje se da su ranije mnogi Ukrajinci tražili pomoć u pronalaženju smeštaja i zaposlenju, dok sada većina traži savet kako da dobiju stalni boravak ili poljsko državljanstvo, navodi informativni centar u Krakovu.

Poljska vlada planira da dozvoli izbeglicama da zamene svoju privremenu zaštitu za trogodišnju boravišnu dozvolu.

Stručnjaci ističu da je to od koristi za Poljsku, s obzirom na njeno starenje, iako je odnos lokalnog stanovništva prema Ukrajincima sve oštriji. 

U tom kontekstu, vlasti razmatraju ograničavanje porodične podrške na 200 dolara mesečno za porodice čija deca pohađaju poljske škole.