Poseta koja je razljutila Grenlanđane: "Na kraju ćete uvideti da smo vam potrebni"

Amerika će poštovati suverenitet Grenlanda, a oni sami će u budućnosti prepoznati korist od partnerstva sa SAD, rekao je potpredsednik SAD-a Džej Di Vens. Obilazeći tamošnju američku vojnu bazu Pitufik, otkrio je i da SAD nemaju planove da prošire svoje vojno prisustvo na Grenlandu, ali da će uložiti sredstva u dodatne mornaričke brodove i vojne ledolomce.

Vens je optužio Dansku da ne štiti dobro ovu teritoriju koja je pod njenom kontrolom i sugerisao da bi Sjedinjene Američke Države bile bolje u tom poslu.

"Danska nije držala korak niti uložila potrebne resurse da održi ovu bazu, da zaštiti naše trupe i, po mom mišljenju, da zaštiti narod Grenlanda od mnogih, veoma agresivnih upada iz Rusije, Kine i drugih zemalja", rekao je Vens.

Ne iznoseći detalje o navodnim upadima, potpredsednik SAD je rekao da Rusija, Kina i druge države pokazuju "izuzetan interes" za arktičke prolaze, pomorske rute i mineralne resurse u regionu.

Dok su Grenlanđani izražavali duboku zabrinutost zbog posete, Vens je obećao da će narod Grenlanda imati "samoopredeljenje" i da će SAD poštovati njegov suverenitet.

"Mislim da će na kraju sarađivati sa Sjedinjenim Američkim Državama. Možemo ih učiniti znatno bezbednijima. Možemo mnogo više da ih štitimo. A mislim i da bi im ekonomski bilo znatno bolje", rekao je Vens.

Njegove izjave usledile su samo nekoliko sati nakon što je u glavnom gradu Nuuku predstavljena nova široka koaliciona vlada koja za sada želi da zadrži veze sa Danskom.

Novi premijer Grenlanda Jens Frederik Nilsen rekao je da američka poseta predstavlja "nedostatak poštovanja", dok su danski lideri potvrdili svoju posvećenost Grenlandu.

"Dugi niz godina stajali smo rame uz rame sa Amerikancima u veoma teškim okolnostima. Zato potpredsednikova ocena Danske nije fer", izjavila je danska premijerka Mete Frederiksen.

Ministar spoljnih poslova Danske Lars Leke Rasmusen istakao je da Vens ima pravo kada kaže da nisu učinili dovoljno i priznao da su pomalo isprovocirani, jer "ni Amerikanci nisu učinili dovoljno". I to je objasnio brojkama: SAD trenutno imaju bazu sa 200 vojnika, dok su tokom Hladnog rata imale 17 vojnih instalacija na Grenlandu sa 10.000 vojnika.

Dok je Vens bio u poseti, Tramp je u Beloj kući rekao novinarima da SAD "moraju imati Grenland kako bi osigurale mir u celom svetu".

"Grenland nam je veoma važan za međunarodnu bezbednost. Moramo da imamo Grenland. Nije pitanje: 'Možemo li bez njega?' — ne možemo", rekao je Tramp, tvrdeći da su grenlandske vode prepune "kineskih i ruskih brodova" i da SAD ne mogu da se oslanjaju na Dansku ili bilo koga drugog da rešava tu situaciju.

Skraćena poseta

Vens je po dolasku pozdravio pripadnike američkih oružanih snaga, zahvalivši im se na službi u ovoj udaljenoj bazi, koja se nalazi 1.200 kilometara severno od Arktičkog kruga. Spoljna temperatura u Pitufiku bila je -19.

Na putovanju su ga pratili supruga Uša, savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Volc i sekretar za energetiku Kris Rajt.

Prema sporazumu iz 1951. godine, SAD imaju pravo da posete svoju bazu kad god požele, uz obavezu da obaveste Grenland i Kopenhagen. Pitufik se nalazi na najkraćoj ruti između Evrope i Severne Amerike i ključan je za američki sistem ranog upozorenja na balističke rakete.

Ostrvo, čiji je glavni grad bliži Njujorku nego Kopenhagenu, bogato je mineralima, naftom i prirodnim gasom, ali je razvoj spor, a američke investicije u rudarski sektor su vrlo ograničene. Rudarske kompanije koje tamo posluju uglavnom su australijske, kanadske ili britanske.

Zvaničnik Bele kuće rekao je da Grenland ima obilne zalihe retkih zemnih minerala koji će pokretati sledeću generaciju američke ekonomije.

Istraživanja javnog mnjenja pokazala su da gotovo svi Grenlanđani odbacuju ideju o pripajanju SAD-u. Antiamerički demonstranti organizovali veliki protest. U četvrtak su stanovnici Nuuka zaboli grenlandske zastave u sneg i postavili kartonski znak na engleskom: "Naša zemlja. Naša budućnost".

Premijer Grenlanda je pozvao na političko jedinstvo, a njegova stranka, koja podržava postepeno sticanje nezavisnosti od Danske, izašla je kao najjača na izborima 11. marta.

"U trenutku kada smo kao narod pod pritiskom, moramo biti ujedinjeni", rekao je Nilsen na konferenciji za novinare.