Svet
Vang Ji: Odnosi Pekinga i Moskve su nepokolebljivi i jaki
Potrebno je odupreti se bilo kakvim pokušajima falsifikovanja istorije i očuvanja istine o Drugom svetskom ratu, naveo je šef kineske diplomatije
Odnosi Rusije i Kine su nepokolebljivi i čvrsti. Peking podržava i razume Moskvu, rekao je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji u intervjuu za RIA Novosti.
"Sveobuhvatno strateško partnerstvo Kine i Rusije izdržalo je test međunarodnih turbulencija, nepokolebljivo je i snažno kao planina Tajšan. U potpunosti razumemo i podržavamo Rusiju, koja diplomatskim putem brani svoja legitimna prava i interese. Ljudska zajednica ima zajedničku sudbinu, a velike sile treba da slede diktate istorije i da sa osećajem dužnosti daju veći doprinos dobrobiti čovečanstva", kazao je Vang Ji.
Šef kineske diplomatije je takođe osudio tvrdnje da američki predsednik Donald Tramp navodno pokušava da iskoristi podršku Moskve kako bi je doveo u sukob sa Pekingom.
On je dodao da je saradnja Rusije i Kine poput ekspresnog voza – "scenografija iza prozora se menja, ali voz se kreće napred".
"Imamo jake društvene temelje. Narode dve zemlje povezuje zajedničko istorijsko pamćenje, slične vrednosti i duboko tradicionalno prijateljstvo. Pažljiv odnos prema obostrano korisnoj saradnji stvara neiscrpnu snagu za unapređenje saradnje", ukazao je.
Kako je istakao, potrebno je odupreti se bilo kakvim pokušajima falsifikovanja istorije i očuvanja istine o Drugom svetskom ratu.
"U pozadini kolosalnih promena nezabeleženih u jednom veku, moramo čvrsto stati na stranu međunarodne pravde, zajedno sa miroljubivim narodima celog sveta, sačuvati istorijsku istinu o nebrojenim žrtvama i odupreti se bilo kakvim pokušajima i akcijama da se negira, iskrivi ili falsifikuje istorija rata", naglasio je.
Osim toga, Vang Ji je naveo i tri glavna zadatka saradnje Rusije i Kine u svetu koji se menja.
Prvi je, kako je naveo, stvaranje čvrste materijalne osnove za bilateralne odnose, jačanje temelja saradnje u trgovinskim, ekonomskim i energetskim oblastima i oslobađanje potencijala u tehnološkim inovacijama i zelenom razvoju u cilju kultivisanja dodatnih pokretača rasta.
Kao drugi cilj, on je ukazao na povećanje mogućnosti za "zajednički prosperitet daljim širenjem otvorenosti jedni prema drugima, deljenjem iskustava i inovacijskih dostignuća u interesu produbljivanja međusektorske integracije".
"Treće je da se podstakne globalni razvoj, da se promoviše dalja integracija saradnje u okviru Inicijative Pojas i put i EAEU, da se identifikuje vodeća uloga kinesko-ruske veze u regionalnoj saradnji", naveo je.
Nuklearno oružje mora biti uništeno
Vang Ji je podsetio na reči predsednika Si Đinpinga iz januara 2017. godine: "Nuklearno oružje je Damoklov mač koji visi nad čovečanstvom. Ono mora biti zabranjeno svuda u svetu i, u na kraju, vremenom u potpunosti uništeno, kako bi naša planeta bila denuklearizovana".
"Lideri nuklearne petorke postigli su važan konsenzus da u nuklearnom ratu ne može biti pobednika i da on nikada ne sme biti pokrenut. Od prvog dana kada je postala nuklearna sila, Kina je svetu dala obećanje da nikada, ni pod kakvim okolnostima, neće prva upotrebiti nuklearno oružje, niti će ga koristiti protiv nenuklearnih država i u zonama bez nuklearnog oružja, kao ni pretiti njegovom upotrebom. Kina je čvrsto posvećena strategiji nuklearne samoodbrane i ne namerava da ulazi u trku u naoružanju sa bilo kojom državom. Uvek održava najniži mogući nivo nuklearnog arsenala, neophodan za očuvanje nacionalne bezbednosti. Kineske nuklearne snage i politika predstavljaju značajan doprinos miru u svetu", rekao je on.
Takođe se založio za nuklearno razoružanje na principima "očuvanja globalne strateške bezbednosti" i "nenanošenja štete bezbednosti bilo koje države".
"Onaj ko ima najveći nuklearni arsenal dužan je da u posebnom i prioritetnom poretku ispuni obaveze razoružanja, aktivno radi na daljem značajnom i praktičnom smanjenju nuklearnog oružja i stvori uslove za sveobuhvatno i potpuno nuklearno razoružanje", objasnio je.
On je podsetio i da je kineski nuklearni arsenal neuporedivo manji od onog kojim raspolažu Sjedinjene Države, nuklearne politike i strateški bezbednosni uslovi se suštinski razlikuju.
Zbog toga je trenutni zahtev SAD da se Kina pridruži trostranim pregovorima o nuklearnom razoružanju nepravedan i neizvodljiv. Osim toga, Rusija je više puta pozivala da se poštuje suvereno pravo Kine u nuklearnoj sferi.
Vang Ji je doputovao u zvaničnu posetu Rusiji od 31. marta do 2. aprila na poziv ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova.
Očekuje se da će strane razgovarati o kontaktima na visokom nivou, razvoju odnosa između dve države i međunarodnim pitanjima, uključujući Ukrajinu.
Naš izbor
