Svet
Tramp odobrio predlog Londona za predaju ostrva Čagos
Konzervativna opozicija je reagovala optužbama protiv premijera Kira Starmera za "najgori neuspeh spoljne politike" u novije vreme
Američki predsednik Donald Tramp odobrio je predlog britanske vlade da arhipelag Čagos vrati Mauricijusu, pod uslovom da SAD zadrže vojnu bazu Dijego Garsija o trošku Londona.
Laburistička vlada Velike Britanije predložila je prošle godine da preda Čagos, kako bi ispunila presudu Međunarodnog suda pravde. Konzervativna opozicija je reagovala optužbama protiv premijera Kira Starmera za "najgori neuspeh spoljne politike" u novije vreme.
Portparol britanskog premijera je potvrdio medijima u utorak da je američki predsednik "prepoznao jačinu sporazuma" i da se sada vode pregovori sa Mauricijusom.
"Koliko ja razumem, sada je na nama i vladi Mauricijusa da postignemo konačni dogovor, pošto smo se konsultovali sa SAD", rekao je predstavnik Dauning strita.
Priti Patel, ministar spoljnih poslova u senci, reagovala je osudom u listu Telegraf.
"Ovo je kao da predate svoju kuću nekom drugom, a onda im još i plaćate kiriju", izjavila je Patel.
Prema prošlogodišnjem predlogu britanske vlade, London će plaćati Mauricijusu najam na bazu Dijego Garsija na još 99 godina, dok će Amerikanci nastaviti da je koriste kao do sada.
Prethodni američki predsednik Džozef Bajden je odobrio dogovor, ali je Tramp po dolasku na vlast u januaru tražio da ga preispita, jer Mauricijus ima vojni sporazum sa Kinom. Posle sastanka sa Starmerom u februaru, međutim, američki predsednik je izjavio da uslovi ugovora "ne zvuče loše".
Velika Britanija je dala nezavisnost Mauricijusu 1968. ali je zadržala kontrolu nad obližnjim ostrvima Čagos. Oko hiljadu meštana ostrva, uglavnom radnika na plantažama kokosa koje su Britanci doveli iz Afrike, Indije i Malezije, nasilno je iseljeno kako bi se napravila američka vojna baza.
SAD su na ostrvu sagradile veliku luku za ratne brodove i aerodrom za teške bombardere. Baza Dijego Garsija imala je značajnu ulogu u Zalivskom ratu 1991, zatim okupaciji Avganistana 2001-2021, invazije na Irak 2003 i potonjoj okupaciji, a u poslednje vreme odatle poleću avioni koji bombarduju Hute u Jemenu.
