EP usvojio dve rezolucije: Opet traže da Srbija uvede sankcije Rusiji

Poslanici Evropskog parlamenta (EP) usvojili su dve rezolucije o zajedničkoj spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici EU, u kojima su pozvali EU da značajno poveća i ubrza podršku Ukrajini i proširi prisustvo na Bliskom istoku.

Oni su u rezolucijama, koje nisu pravno obavezujuće, istakli da je nastavak saradnje sa Sjedinjenim Američkim Državama važniji nego ikad i poručili da je potrebna bliska koordinacija u oblasti odvraćanja i saradnje između EU i NATO.

Kako se navodi u saopštenju Evropskog parlamenta, poslanici su izrazili želju da EU odlučno odgovori na sukob u Ukrajini, sukob na Bliskom istoku i povratak takozvane politike "velikih sila".

Istovremeno su naglasili da bi EU trebalo značajno da poveća i ubrza podršku Ukrajini, stavi tu zemlju u poziciju snage i odvrati "svaku dalju agresiju Rusije nakon potencijalnog sporazuma o prekidu vatre".

Evropski parlament prvo je danas, sa 378 glasova za, 188 protiv i 105 uzdržanih, usvojio izveštaj o sprovođenju zajedničke spoljne i bezbednosne politike (ZSBP) EU predsednika Odbora EP za spoljne poslove Dejvida Mekalistera.

Mekalister je na konferenciji za novinare u Strazburu, nakon usvajanja izveštaja, rekao da se njime naglašava važnost dijaloga, reformi i potpunog usklađivanja spoljne politike Zapadnog Balkana, uključujući sa sankcijama EU.

U rezoluciji, koju Odbor EP priprema svake godine kao odgovor na izveštaj visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku i koja treba da posluži kao vodič za prioritete nove Komisije i nove visoke predstavnice EU, pozdravlja se "uspešan nastavak dijaloga" o zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici između EU i partnera na Zapadnom Balkanu i važnost ovih partnerstava za mir i bezbednost.

U rezoluciji se ponavlja i stav da Srbija, kako bi napredovala u evrointegracijama, treba se uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije, kao i da napreduje u reformama vezanim za EU.

U dokumentu se vlasti u Srbiji pozivaju da "obezbede konstruktivan i inkluzivan dijalog u celom političkom spektru".

Navodi se da je "pravilno funkcionisanje demokratskih institucija u srži procesa pristupanja Srbije EU i metodologije pristupanja EU".

Što se tiče dijaloga Beograda i Prištine, izražava se žaljenje zbog nedostatka napretka u primeni puta ka normalizaciji odnosa i poziva na ulaganje napora i posvećivanje kapaciteta dijalogu koji se vodi uz posredovanje EU.

Visoka predstavnica EU poziva se da iskoristi novi mandat Komisije kako bi se prevazišao zastoj i dao novi podsticaj dijalogu, kao i da osmisli novi, inovativan i uravnotežen pristup u posredovanju između dve strane, dok se EP obavezuje da će blisko sarađivati specijalnim izaslanikom EU za dijalog.

Evropski parlament je, sa 399 glasova za, 198 protiv i 71 uzdržanim, usvojio i rezoluciju o zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici (ZBOP) izvestioca u Odboru EP za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Nikolasa Paskuaal De La Partea, u kojoj su izrazili duboku zabrinutost zbog "očigledne promene u stavu SAD" prema sukobu u Ukrajini.