Centralne banke kupuju zlato najbržim tempom od 1967. godine, a kako prenosi "Fajnenšel tajms", analitičari kao velike kupce ističu Kinu i Rusiju što tumače željom ovih zemalja da se "odvoje" od dolara.
Bekstvo centralnih banaka ka zlatu "sugerisalo bi da geopolitička pozadina izaziva nepoverenje, sumnju i neizvesnost" nakon što su SAD i njeni saveznici zamrzli ruske dolarske rezerve, kaže šef istraživanja u "Bulion valut" Adrijan Eš.
Poslednji put kada je viđen ovakav nivo kupovine, bila je to prekretnica za za globalni monetarni sistem.
Te 1967. godine evropske centralne banke kupile su ogromne količine zlata od SAD, što je dovelo do pada cene i kolapsa Londonskog zlatnog fonda rezervi i ubrzalo konačnu propast "Bretonvudskog sistema", koji je povezivao vrednost američkog dolara i tog plemenitog metala.
Prošlog meseca Svetski savet za zlato, procenio je su zvanične svetske finansijske institucije kupile 673 tone, a samo u trećem tromesečju godine centralne banke su kupile gotovo 400 tona, najviše još od 2000. godine, kada su počele da se vode kvartalne evidencije.
Ove procene, međutim nadmašile su kupovine koje su prijavljene MMF-u i pojedinačnim centralnim bankama (333 tone u prvih devet meseci).
Zvanično je u trećem kvartalu najviše kupovala Turska (31 tonu), zatim Uzbekistan (26 tona), dok je u julu Katar ostvario najveću mesečnu akviziciju od 1967. godine.
Ovo neslaganje procena sa zvanično prijavljenim brojkama delimično se objašnjava time što vladine agencije uz Rusiji, Kini i drugim zemljama, mogu da kupuju i drže zlato, a da ga i ne prijave kao rezerve.
Narodna banka Kine je ranije ovog meseca izvestila da je u novembru prvi put od 2019. godine povećala nabavku zlata na 32 tone, u vrednosti od oko 1,8 milijardi dolara, ali "Fajnenšel tajms" se poziva na pojedine procene po kojima je nabavka zapravo bila i veća.
Strateg za metale u kompaniji "MKS PAMP" Niki Šils navodi da bi, da je Narodna banka Kine kupila samo 32 tone, cene u novembru bile 75 dolara niže. Ali, u tom mesecu, troj unca zlata iznosila je 1.787 dolara, a zatim skočila na više od 1.800 dolara.
Zamrzavanje 300 milijardi dolara ruskih deviznih rezervi u okviru sankcija, kako kaže Šils, dovelo je do toga da se nezapadne nacije zapitaju da li je pametno da se vezuju za dolar, kada to američke i zapadne vlade mogu da konfiskuju bilo kada.
Centralna banka Rusije prestala je, ubrzo po početku sukoba u Ukrajini, da izveštava o svojim rezervama, ali su zvaničnici njihove centralne banke odbacili tvrdnje da ova država kupuje zlato.
"Naše zlatne i devizne rezerve su dovoljne. Nemamo konkretan zadatak da akumuliramo zlatne i devizne rezerve", rekla je sredinom decembra guvernerka Elvira Nabiulina.
Zvaničnici Centralne banke Rusije, kako tvrdi "Fajnenšel tajms", međutim već dugo pridaju stratešku vrednost povećanju zlatnih rezervi, pa je tako još 2006. rečeno da bi bilo poželjno da zlato čini 20-25 odsto njenih fondova, a u februaru 2022, kada su poslednji put objavljeni statistički podaci, bilo ga je 20,9 odsto.
Rusija je, kako se navodi, 2012. godine smanjila vlasništvo u američkim trezorima sa više od 150 milijardi na samo dve milijarde dolara, a rezerve zlata povećana na 1.350 tona u vrednosti od gotovo 80 milijardi dolara, pokazuju podaci privatne švajcarske banke "Julijus ber".
Šef istraživanja u toj instituciji Karsten Menke smatra da kupovine Rusije i Kine ukazuju na to da raste nevoljnost zemalja da se oslanjaju na dolar.
"Poruka koju ove centralne banke šalju prebacujući veći deo svojih rezervi u zlato, je da ne žele da se oslanjaju na američki dolar kao svoju glavnu rezervnu imovinu", rekao je Menke.
U narednom mesecu, kako se očekuje, moglo bi da se vidi da li su ove rekordne kupovine samo "nalet" zbog toga što su cene zlata pale, ili je to bila više strukturalna promena.
Čak i sa cenama koje su se od tada oporavile na oko 1.800 dolara po troj unci, malo ko je spreman da se kladi da će banke uskoro odustati od trenda diverzifikacije rezervi.
Jer, kako veruje viši analitičar u francuskoj investicionoj banci "Natikis" Bernar Dahdah, deglobalizacija i geopolitičke tenzije znače da je nastojanje centralnih banaka nezapadnih zemalja "trend koji se neće promeniti najmanje deceniju".