Tri godine od početka Specijalne vojne operacije i Vladimir Putin je na korak od trijumfa - ruska ekonomija je u zamahu, a multipolarni svet se rađa, piše američki "spoljnopolitički ekspert i stručnjak za Rusiju" Anđela Stent.
U tekstu za američki tink-tenk "Brukings" pod nazivom "Kako je rat u Ukrajini promenio globalnu poziciju Rusije", Stentova lamentira nad činjenicom da je sukob u Ukrajini pred krajem. I da će iz njega Rusija izaći kao pobednik.
U ogromnom tekstu, prepunom istorijskih neistina i zapadnih tumačenja istorije, Stentova je "analizirala" položaj Rusije pre, tokom i sada, na kraju SVO.
Uz sada već standardnu opasku da je Rusija kriva za sve, Stentova je, između ostalog, navela da je Zapad obećao Moskvi da se NATO neće širiti dalje na istok, odnosno da će ostati na granicama iz 1997. godine pre ulaska Poljske, Mađarske i Češke u Alijansu da bi se ispostavilo da "Rusija nije htela ozbiljno da pregovara".
Iako je Zapad pojurio da "pomogne" Ukrajini da se odupre "zlom" susedu i pokušao da izoluje Moskvu sankcijama i rusofobičnom propagandom, Stentonova teška srca priznaje da Rusija ne samo da nije propala, već je ojačala svoj globalni položaj vezama sa Kinom, Turskom, zemljama BRIKS-a, Bliskog istoka, Globalnog juga, pa čak i sa pojedinim članicama EU.
Izdvojivši multipolarni svet (u kojem su SAD samo jedna od nekoliko istinski suverenih država) kao nešto loše i "neprirodno" u poređenju sa svetskim poretkom na čijem čelu je Amerika i samo Amerika, Stentonova se vajka da je Putin uspeo da - uz pomoć "svojih" medija poput RT-a i "Sputnjika", ali i odlučnog protivljenja "vouk" ideologiji Zapada - "iskoči" zajedno sa Kinom kao vođa slobodnog sveta.
Sa dolaskom Donalda Trampa u Belu kuću, "ruska izolacija se završava", a kraj sukoba u Ukrajini nazire, a da Moskva nije morala da napravi nijedan ustupak, piše Stentova za "Brukings".
Sam Tramp je rekao da je sukob izazvao njegov prethodnih Džozef Bajden obećanjem Ukrajini da će postati članica NATO. Njegov ministar odbrane Pit Hegset ugazio je sve nade Kijeva da će postati članica Alijanse, usput ih opomenuvši da će morati da odustanu od svih teritorija koje su se prisajedinile sa Rusijom, kao i da američki mirotvorci neće stupiti na tlo Ukrajine.
Stetonova se trudi u tekstu da jasno ne napiše da su SAD, sa Trampom na čelu, ukrajinski problem prepustili Evropi koja se tokom Bajdenovo mandata i zaštite trsila da može da pomogne Kijevu, uverena da uništene vojske i nepostojeće zalihe oružja i municije, kao i posrnule ekonomije na koje su, kako se ispostavilo, sankcije, odbacivanje jeftinih ruskih energenata i "saradnja" sa SAD mnogo više uticale nego na Rusiju, neće biti važne. Ispostavilo se da jesu.
Ona izdvaja kao svetlu tačku "koaliciju voljnih" i navodi da će Evropa na kraju sukoba postati glavni zapadni saveznik Ukrajine "pod uslovom da Putin ne uspe da blokira evropsko vojno prisustvo u Ukrajini", što je prilično verovatno.
Autorka sa žaljenjem konstatuje da je Putin pokazao strpljenje i iskustvo, sačekavši da se Zapad umori od proksi rata u Ukrajini i povratak Donalda Trampa u Belu kuću.
Putin je, piše ona, sada je na korak od postizanja novog "sporazuma sa Jalte" koji će preoblikovati geopolitički poredak i pretvoriti ga u, ako ne multilateralni, onda bar trilateralni - sa Rusijom, SAD i Kinom koje će podeliti svet na sfere uticaja.