Svet
Kad Tramp prepiše farmaceutima carine: Ameriku drma strah od nestašice lekova i povećanja cena
Šef Bele kuće je najavio da bi carine na lekove mogle da se kreću između 50 i 200 procenata, a njegovi zvaničnici objašnjavaju da će mehanizam uvođenja carina za farmaciju biti drugačiji od dosadašnjih
Farmaceutska industrija se priprema za haos ukoliko američki predsednik Donald Tramp ispuni pretnju i uvede visoke carine na uvoz lekova koji se izdaju na recept. Dok administracija želi da tako natera više farmaceutskih kompanija da premesti proizvodnju u SAD, stručnjaci upozoravaju da bi taj proces trajao godinama, a šteta od carina bila trenutna. Ne samo da bi poremetile međunarodne lance snabdevanja, već bi primorale kompanije da odluče da li da povećane troškove prebace na pacijente i dodatno pogoršaju već postojeće nestašice lekova.
"Vrlo uskoro ćemo najaviti velike carine na farmaceutske proizvode", rekao je Tramp i dodao da je "ogroman problem" to što "Sjedinjene Američke Države više ne mogu da proizvedu dovoljno antibiotika da leče svoje bolesne".
Trampova najava 90-dnevne pauze na većinu recipročnih carina usmerenih na konkretne zemlje ne odnosi se na sektorske carine, poput onih na farmaciju. Štaviše, šef Bele kuće je najavio da bi carine na lekove mogle da se kreću između 50 i 200 procenata. Zvaničnici iz njegove administracije navode da će mehanizam uvođenja carina za farmaciju biti drugačiji od dosadašnjih.
Stručnjaci i akteri iz industrije upozoravaju da bi najveći udar pretrpeli generički lekovi, koji čine oko 90 procenata svih prepisanih medikamenata u SAD, a čija proizvodnja u velikoj meri zavisi od sirovina iz Kine i Indije.
"Naša briga nije toliko vezana za poskupljenje zbog carina, koliko za mogućnost da proizvođači generika napuste tržište", izjavio je Tom Kraus, potpredsednik za odnose s vladom u Američkom društvu bolničkih farmaceuta (ASHP).
On dodaje da su proizvođači brendiranih lekova već počeli da premeštaju proizvodnju u SAD, ali da su oni znatno otporniji na troškove carina, jer imaju veće profitne marže.
"Ako troškovi generičkih lekova drastično porastu, oni jednostavno nemaju prostora da povećaju cenu. Za brendirani lek to znači manju dobit, ali za generički to može značiti kraj isplativosti – što ih tera da se povuku sa tržišta, a onda imamo nestašicu", upozorava Kraus.
Nestašice lekova već predstavljaju ozbiljan problem u SAD, a prema podacima ASHP-a među najčešće deficitarnim spadaju antimikrobni preparati i sterilni injekcioni rastvori koji se koriste u bolnicama. Situacija se dodatno pogoršala nakon što je uragan "Helena" poplavio fabriku koja proizvodi oko 60 odsto ovih rastvora u zemlji.
Trampove carine pogodiće verovatno sve pacijenti, bez obzira koje lekove koriste.
"Koristimo generike, ali trošimo na brendirane lekove", upozorila je Marta Vosinjska, viša saradnica u Institutu Brukings.
Iako brendirani lekovi nisu pod jednakim rizikom od nestašica, carine će gotovo sigurno otvoriti pitanje da li povećane troškove treba da snose kompanije ili pacijenti. I ne bi Kina, već Evropa bila ta iz koje bi stigao najveći udar na brendirane lekove.
Farmaceutsku industriju je već pogodilo masovno otpuštanje u Upravi za hranu i lekove (FDA), a bori se i sa agresivnom retorikom ministra zdravlja Roberta Kenedija mlađeg.
U intervjuu za Si-Bi-Es njuz, Kenedi je rekao da su lekove treći najveći uzrok smrti Amerikanaca.
"Farmacija nam je donela izuzetne pronalaske i izvanredne medicinske tretmane. Ali profitna orijentacija industrije je ponekad dovela i do suprotnih rezultata, protiv kojih moramo učiniti sve što možemo".
