Hitne medicinske službe u Velikoj Britaniji suočavaju se ove zime sa izuzetno velikim pritiskom, a pojedine su u "stanju potpune krize", rekao je zvaničnik Kraljevskog koledža urgentne medicine.
Bolnice se bore sa velikim prilivom pacijenata, a stručnjaci smatraju da su uzrok tome kovid 19 i grip, odnosno oboljenja karakteristična za ovo doba godine, prenosi Bi-Bi-Si.
Prema podacima Kraljevskog koledža urgentne medicine, zdravstveni sistem suočava se sa najgorom zimom od kako beleže standarde nege u odeljenjima urgentnih centara.
Brojne bolnice saopštile su da ne funkcionišu normalno zbog ogromnog pritiska. Neke su pozvale pacijente da izbegavaju hitne službe, osim ako njihovo stanje nije opasno po život.
Higinson je opisao da su čekanja na prijem u hitne službe užasavajuća, i da je čuo da neki pacijenti čekaju i po četiri dana da bi dobili medicinsku pomoć.
Potpredsednik koledža dr Ijan Higinson izjavio je da u takvoj situaciji nema sumnje da postoji rizik za pacijente.
"Ako ne možete da obezbedite ambulanta kola za nekoga ko ima srčani udar ili šlog, da će se nekima od tih pacijenata stanje pogoršati, a možda dovesti i do smrtnog ishoda", rekao je Higinson.
On je istakao u izjavi za Bi-Bi-Sijev Radio četiri da je to stvaran problem, da se dešava ovog trenutka u urgentnim centrima i da je potrebno suočiti se s njim.
"Ono što se dešava beležimo svake zime, ali izgleda da uvek iznenadi zdravstveni sistem. I svake zime je sve gore", istakao je Higinson.
Predsednik Kraljevskog koledža za urgentnu medicinu dr Edrijen Bojl izjavio je u nedelju da između 300 i 500 ljudi umre svake nedelje zbog nemogućnosti da budu zbrinuti u hitnoj medicinskoj službi.
Dodao je i da je popunjenosti bolničkih kapaciteta gotovo na rekordnom nivou zbog jakog talasa gripa.
S druge strane, Kris Hopson iz Nacionalne zdravstvene službe Engleske (NHS) kaže da je prerano izvoditi zaključke o smrtnosti zbog čekanja na medicinsku pomoć, kao i da se podaci još uvek prikupljaju i proučavaju.
Prema podacima NHS-a, u novembru 2022. više od 37.000 ljudi čekalo je više od 12 sati da budu primljeni u bolnicu, dok je godinu dana ranije takvih pacijenata bilo oko 10.646, više nego trostruko manje.
Hopson je naveo da je više stvari dovelo do ovakve situacije u hitnim službama, poput toga da je poslednjih šest nedelja 18 odsto više pacijenata nego u istom periodu prošle godine, hospitalizovano je 3.750 obolelih od gripa, u odnosu na 520 prošlog meseca, a broj obolelih od kovida popeo se na 9.500 u poređenju sa 4.500 dnevno pre nekoliko nedelja.
Ministar obrazovanja Robert Halfon izjavio je da je za britanskog premijera Rišija Sunaka situacija sa ogromnim pritiskom na zdravstveni sistem prioritet. On je napomenuo da treba više da se učini po ovom pitanju, ali i da vlada radi sve što je u njenoj mogućnosti da nađe izlaz iz situacije.
"Povećavamo bolničke kapacitete za oko 7.000 kreveta, utrošićemo u te svrhe dodatnih 500 miliona funti, a još 150 miliona za rad hitnih službi", rekao je Halfon.
Uz to, kako se podseća, postoji i problem sa nedovoljnim brojem medicinskog osoblja, a deo njih, medicinske sestre i tehničari, stupio je i u štrajk. Posle decembarskih obustava rada, oni su zakazali nove štrajkove za drugu polovinu januara.