Vatikan potvrdio da je papa Francisko preminuo, poslednji put pred vernicima na Uskrs

Papa Francisko je preminuo u 89. godini, prenose RIA Novosti, potvrdio je Vatikan.

On se juče na kratko pojavio na balkonu bazilike Svetog Petra da blagoslovi hiljade ljudi na Trgu Svetog Petra. Posle obraćanja vernicima, prebačen je u bolnicu, a potom je, vraćen u rezidenciju gde je i preminuo. 

Kako prenose italijanski mediji, kardinal Farel je sa tugom objavio smrt pape Franciska.

"Draga braćo i sestre, sa dubokom tugom moram da objavim smrt našeg Svetog oca Franje. Jutros u 7:35 rimski biskup Franja vratio se u dom Oca. Čitav svoj život posvetio je službi Gospodu i njegovoj crkvi. Učio nas je da živimo vrednosti jevanđelja sa vernošću, hrabrošću i univerzalnom ljubavlju, posebno u korist najsiromašnijih i najmarginalizovanijih. Sa neizmernom zahvalnošću za njegov primer kao istinskog učenika Gospoda Isusa, preporučujemo dušu pape Franje beskonačnoj milosrdnoj ljubavi jednog i trojedinog Boga", rekao je kardinal Farel.

Putin izjavio saučešće zbog smrti pape, objavljeno koliko su se puta sreli

Telo pape Franciska moglo bi biti premešteno u Baziliku svetog Petra, što bi vernicima omogućilo da odaju poštu, već u sredu, rekao je portparol Vatikana Mateo Bruni, prenosi Gardijan. Očekuje se, rekao je, da će grupa kardinala, koja će se sastati u utorak, doneti zvaničnu odluku o tom pitanju.

Poglavar Rimokatoličke crkve nije služio uskršnju misu, a njegovo pojavljivanje na balkonu izazvalo je ovacije i aplauze, preneo je juče "Asošiejted pres".

"Braćo i sestre, srećan Uskrs" poručio je papa Francisko.

On je zatim zamolio vatikanskog nadbiskupa da pročita njegovu tradicionalnu uskršnju poruku "gradu i svetu", a potom je podelio apostolski blagoslov na latinskom.

U tradicionalnoj poruci, koju je pročitao nadbiskup Dijego Raveli, papa Francisko je apelovao na mir u Gazi i Ukrajini, kao i u Kongu i Mjanmaru i drugim žarištima.

Papa Francisko je primljen 14. februara u rimsku bolnicu Đemeli sa teškom respiratornom infekcijom.

On se posle izlaska iz bolnice 23. marta, prvi put neočekivano pojavio pred vernicima na kraju mise na trgu Svetog Petra u Rimu 6. aprila.

Argentinski kardinal Horhe Mario Bergoljo izabran je za poglavara Rimokatoličke crkve u martu 2013. godine, kada je dobio ime Francisko. Bio je nadbiskup Buenos Ajresa, a prvi je papa još od osmog veka da je rođen i odrastao van Evrope, prvi latinoamerički poglavar Rimokatoličke crkve i iz redova jezuita.

Papa Francisko kratko pozdravio vernike na trgu Svetog Petra

Prilikom ustoličenja, papa Francisko je pozvao svoje sledbenike da budu čuvari svega onog što je stvoreno, da čuvaju lepotu, ljude, da budu blagi prema svakoj osobi, posebno prema deci, starima i onima koji su, kako je rekao, najranjiviji, a najčešće na marginama naših srca.

Papa Francisko je osporio zahtev iz Zagreba da se kardinal Alojzije Stepinac proglasi svecem.

"Papa je jako zabrinut zbog događaja u svetu i ne želi da otvara još jedan problem, posebno između dve crkve na jugoistoku Evrope. Za vreme pontifikata ovog pape teško da će doći do preokreta, Stepinac će ostati najverovatnije na čekanju. Sve vreme papa želi poboljšanje odnosa sa Srpskom pravoslavnom crkvom. On dobro zna da je Stepinac jedna od spornih tačaka", preneli su mediji 2023. godine. 

Sahrana i izbor novog pape

Papa Francisko je nedavno odobrio planove da ceo postupak njegove sahrane bude pojednostavljen, navodi Bi-Bi-Si.

Sahrane vrhovnih poglavara Rimokatoličke crkve, po tradiciji, uključuju tri posmrtna kovčega - od čempresa, olova i hrasta, međutim, papa Francisko je odlučio da bude sahranjen u jednostavnom drvenom kovčegu obloženom cinkom. On je, takođe, ukinuo tradiciju postavljanja papinog tela na podignutu platformu - poznatu kao katafal - u bazilici Svetog Petra, za javnost. Umesto toga, ožalošćeni će biti pozvani da odaju poštu dok je njegovo telo u kovčegu, sa uklonjenim poklopcem.

On će biti takođe, prvi papa posle više od jednog veka koji će biti sahranjen izvan Vatikana - njegovi posmrtni ostaci biće položeni u bazilici Svete Marije Velike, jednoj od četiri glavne papske bazilike u Rimu, navodi Bi-Bi-Si.

Rimokatolička crkva ulazi u razdoblje sedisvakancije, koje označava period u kojem je papinska stolica prazna. Za to vreme Crkvom upravlja Kardinalski zbor, dok se ne izabere novi papa. 

Nakon desetodnevne žalosti, Vatikan počinje sa pripremama za konklavu, zatvoreni sastanak kardinala na kom se bira novi poglavar Rimokatoličke crkve, prenosi TASS. On se obično se saziva 15 do 18 dana nakon smrti poglavara. Biranje se održava u Sikstinskoj kapeli Apostolske palate i može trajati nekoliko dana. Tokom poslednjih 100 godina, ovaj proces nije trajao duže od četiri dana.

Čim novi papa bude izabran, iz dimnjaka Sikstinske kapele izlazi beli dim, što označava završetak izbora. Novi papa se potom pojavljuje na balkonu Bazilike svetog Petra, gde se objavljuje njegovo ime, a on preuzima upravljanje Crkvom.

Papa: Bolest mi je pomogla da jasnije uvidim apsurdnost rata

Međutim, tokom srednjeg veka, prenosi TASS, postojali su periodi kada je presto ostajao prazan i godinama. Tako je između smrti pape Klimenta IV u novembru 1268. i izbora Grigorija X u septembru 1271. godine, prošlo dve godine i 9 meseci, što je bio najduži period praznog prestola.

Detinjstvo i odluka da život posveti crkvi 

Horhe Mario Bergoljo je rođen 17. decembra 1936. godine, kao prvo od petoro dece oca Marija Đuzepea Frančeska i majke Regine Marije Sivori, prenosi hrvatska katalolička agencija.

Kako navode, živeli su u naselju Flores u Buenos Ajresu. Trenuci zajedništva su takođe bili povezani sa negovanjem porodičnih korena u razgovoru na pijemontskom, što je omogućilo Horheu Mariju da ostane trajno povezan sa Italijom, zemljom njegovog porekla. 

Nakon završetka srednje škole, upisuje Tehničko-industrijski institut na smeru prehrambena hemija, a uporedo sa srednjoškolskim obrazovanjem počinje da radi u fabrici tekstila, na čemu je uvek ostao zahvalan svom ocu.

"Veoma sam zahvalan svom ocu što me poslao na posao. Rad je jedna od stvari koja mi je donela najviše dobrog u mom životu, posebno ta laboratorija u kojoj sam video sve dobre i loše strane svakog ljudskog kraja", govorio je papa.

Još kao mladić, posebno je voleo da igra fudbal i košarku. Kasnije u životu, vežbao je svoje kulinarske veštine kao vaspitač i rektor Maksimo koledža u San Migelu, gde je živeo. Pošto kuvar nije dolazio nedeljom, Horhe Mario je sam kuvao za učenike. Uz obaveze prema porodici, obrazovanju i poslu, nije zanemario ni verski rast i svetotajinski život, te je stoga redovno posećivao parohiju San Hoze de Flores, gde je odslužio svete tajne.

Diplomatski rat Vašingtona i Vatikana u kom nema okretanja drugog obraza

Odluka da služi Bogu je došla sasvim neočekivano, na ispovesti.

Nastavio je paralelno četvorogodišnje studije i rad u laboratoriji za analize, a potom je usledila teška upala pluća koja je bila opasna po život. Morao je na operaciju i odstranjen mu je gornji deo desnog pluća. 

Sve ovo je još više učvrstilo Horheovu odluku da nakon diplomiranja hemijske tehnologije uđe u Vilu Devoto, eparhijsku bogosloviju u Buenos Ajresu. Pre nego što je rukopoložen za sveštenika, poslat je u Čile gde je stekao osnovna znanja iz humanističkih nauka. 

Po povratku u Argentinu 1963. godine diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u San Migelu, a 13. decembra 1969. godine. Godinu dana kasnije, 1970. godine, diplomirao je i teologiju.

Odnosi Ruske pravoslavne crkve i pape Franciska

Ruski patrijarh Kiril i papa Francisko sastali su se 2016. godine na Kubi. To je bio prvi sastanak poglavara Ruske pravoslavne crkve i Rimokatoličke crkve od raskola u hrišćanskoj crkvi u 11. veku. Jedna od glavnih tema susreta je bila progon hrišćana na Bliskom istoku.

U katoličkim crkvama u Rusiji moliće se za upokojenje pape Franciska, rekao je za RIA Novosti vikarni biskup Katoličke nadbiskupije Majke Božje u Moskvi, Nikolaj Dubinjin.

"Već od danas, u svim našim hramovima u Rusiji biće, naravno, molitve za papu Franciska. Pamtićemo i molićemo se ovde", rekao je Dubinjin.

Kontakti Moskovske patrijaršije sa Rimokatoličkom crkvom poslednjih godina su se razvijali prilično aktivno na svim nivoima.

"Strane su sarađivale po širokom spektru pitanja, uključujući i saradnju u humanitarnoj sferi. Ličnost pape Franciska bila je od velikog značaja u razvoju ove saradnje", rekao je za TASS sekretar odeljenja za spoljne crkvene veze i međuhrišćanske odnose Moskovske patrijaršije, jeromonah Stefan Igumanov.

Na društvenim mrežama već su se pojavile spekulacije da bi posle smrti 112. pape trebalo da dođe do smaka sveta, prema proročanstvima Sv. Malahija objavljenim krajem 16. veka.

Vučić: Svet je izgubio duhovnog vođu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je sa velikom tugom primio vest o smrti poglavara Rimokatoličke crkve.

"Svet je izgubio izuzetnog duhovnog vođu koji je kroz svoje apostolsko delovanje širio ljubav, mir i solidarnost", naveo je predsednik Vučić u objavi na društvenoj mreži Iks.

Kako je istakao, rad pape na jačanju međureligijskog dijaloga i njegova posvećenost humanizmu, ostavili su neizbrisiv trag u istoriji.

"Papa Franja je bio glasnik nade i pomirenja, uvek u službi najugroženijih. Njegov gubitak predstavlja tugu za sve nas. U ime građana Republike Srbije i svoje ime, izražavam najdublje saučešće Rimokatoličkoj crkvi, kao i svim vernicima širom sveta. Neka mu je večna slava", naveo je Vučić.