Kada je Evropska unija zabranila uvoz drveta iz Rusije i Belorusije - dva najveća dobavljača bloka - kao odgovor na rusku specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, ideja je bila da se time Moskvi i Minsku iz džepa izbiju milijarde evra.
Istraga istraživačke mreže za izveštavanje o organizovanom kriminalu i korupciji OCCRP, koji sarađuje sa američkim Stejt departmentom, i njihovih beloruskih partnera pokazala je da su trgovci drvetom našli način da zaobiđu te sankcije prodajući rusko i belorusko drvo kao kirgistansko ili kazahstansko.
Pošto su cene drveta i građe naglo porasle otkako je EU uvela sankcije Moskvi, otkriveno je sve više kompanija koje otvoreno nude lažnu dokumentaciju za rusko i belorusko drvo kako bi njihovi klijenti mogli da ga prodaju u Evropi.
Na papiru, uvoz drveta u EU iz dve centralnoazijske države porastao je sa oko 445.000 evra u 2020. i 2021. godini, na preko 30 miliona evra samo između juna i oktobra 2022, nakon što su sankcije počele da se primenjuju. Ipak, Kazahstan ili Kirgistan imaju malo šuma - drveće pokriva manje od šest odsto njihove teritorije - i obe zemlje su prestale da izvoze većinu vrsta drveta krajem 2021.
Većina nominalno centralnoazijskog drveta završila je u Litvaniji, Poljskoj, Nemačkoj, Danskoj i Letoniji, pokazuju trgovinski podaci Evrostata. Od juna do oktobra, 93 odsto drveta koje je ulazilo u EU, navodno iz Kazahstana i Kirgizije, otišlo je u ovih pet zemalja.
Sredinom novembra, litvanska carina je saopštila da ograničava uvoz drveta za koje se tvrdi da je iz Kazahstana ili Kirgizije u pokušaju da zaustavi izbegavanje sankcija. To nije sprečilo švercere da nastave sa isporukama. Carinici, pak, teško da mogu da dokažu poreklo drveta, naročito ako pošiljke imaju sve potrebne papire.
"Pravni okvir sankcija zabranjuje samo uvoz drveta iz Rusije i Belorusije. Nema razloga za ograničavanje uvoza takve robe iz drugih zemalja. Stoga, u ovoj situaciji, ne moraju da kriju koja se roba uvozi iz Kazahstana i Kirgistana, deklarišući je pod drugim carinskim propisima", saopštila je letonska carina.
Pre nego što je EU uvela sankcije, Belorusija je bila jedan od najvećih dobavljača u bloku, prodavši joj drvne proizvode u vrednosti od 1,37 milijardi evra 2021. Ruski uvoz drvne građe bio je još veći: 2021. EU je uvezla ruskog drveta u vrednosti od 3,12 milijardi evra. U prvoj polovini 2022. godine uvoz je dostigao preko 1,4 milijarde evra, pre nego što su u julu stupile na snagu sankcije na rusko drvo.
Jedan od trgovaca iz Litvanije objasnio je da na dokumentima o nabavci, kao ni na samom peletu, na primer, koji se šalje u EU nema natpisa gde je napravljen.
"Kupujete ga od mene, litvanskog prodavca. Ako želite, mogu da napišem 'drveni peleti LT'", rekao je. "To nije problem."
Ni evropski kupci, makar oni dolazili iz zemalja koje nimalo nisu prijateljske nastrojene prema Rusiji, nemaju problem da kupuju njihovo drvo. Poljski trgovci tako kupuju rusko drvo koristeći kirgistansku kompaniju koja im izdaje papire o vlasništvu zahvaljujući kojima izbegavaju kršenje sankcija.
Od juna do kraja oktobra Litvanija je iz Kazahstana uvezla proizvode od drveta u vrednosti više od 6,3 miliona evra, a iz Kirgizije četiri miliona evra, pokazuju podaci Evrostata.
U Poljskoj - koja se graniči sa Belorusijom i koja je zauzela tvrd stav protiv Moskve - uvoz drveta iz Kazahstana skočio je sa 108.000 evra u celoj 2021. na više od 7,4 miliona evra u samo pet meseci ove godine.
Letonija je od juna uvezla 1,6 miliona evra drvnih proizvoda iz Kazahstana, uprkos tome što prethodnih godina skoro da nije kupovala drvo iz te zemlje, dok je njen uvoz iz Kirgistana takođe porastao rekordnom brzinom.
Nerijus Mačiulis, glavni ekonomista "Svedbank Litvanije" kaže da nema šanse da sve ovo drvo dolazi iz dve zemlje centralne Azije, koje nisu veliki proizvođači drveta i koje su zabranile skoro sav izvoz drveta krajem 2021. godine, nekoliko meseci pre EU je sankcionisala Rusiju i Belorusiju.
"Očigledno je da postoji sve veći broj zemalja i posrednika koji pružaju pomoć u pronalaženju načina, sredstava i ruta da Rusija zaobiđe sankcije", rekao je Mačiulis za OCCRP.