Napad izraelske vojske na sever Zapadne obale 8. januara – za koji je izraelska vojska saopštila da je istražen – i u kome su stradala tri palestinska momka stara osam, 10 i 23 godine, bio je deo šire eskalacije vlade izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, koja je dovela do toga da broj palestinskih žrtava na Zapadnoj obali dostigne najviši nivo u poslednje dve decenije.
Iako nivo sile koju Izrael koristi na toj teritoriji nije uporediv sa razaranjem koje je jevrejska država izazvala u Gazi kao odgovor na napad Hamasa 7. oktobra 2023. godine, u proteklih 18 meseci izraelska vojska je dramatično intenzivirala svoje operacije i na Zapadnoj obali.
U tom procesu, sve više je koristila taktike i oružje koje je često koristila u Gazi, ali koje godinama nije viđeno na Zapadnoj obali – što je navelo organizacije za ljudska prava i humanitarne grupe da upozore na "gazifikaciju" izraelskih operacija na toj teritoriji.
Nakon 17-godišnje pauze, vojska je nastavila vazdušne napade na Zapadnoj obali uz pomoć dronova, helikoptera i u najmanje jednom slučaju borbenih aviona. A ranije ove godine, tenkovi su raspoređeni, prvi put posle više od 20 godina, dok su izraelske snage pokretale operaciju protiv militanata u izbegličkim kampovima u Dženinu, Tulkaremu i Nur Šamsu.
Novi pristup koji je usvojila Netanjahuova vlada – najdesničarskija u izraelskoj istoriji – uzeo je veliki danak. Prema podacima humanitarne agencije UN za koordinaciju humanitarne organizacije (OCHA), izraelske snage su ubile više od 900 ljudi na Zapadnoj obali od 7. oktobra, što 2023. i 2024. godinu čini najsmrtonosnijim godinama za Palestince tamo otkako su UN počele da prikupljaju podatke 2005. godine. U istom periodu, Palestinci na toj teritoriji su ubili 32 Izraelca.
Broj žrtava je samo deo priče. Izraelska operacija je takođe uništila infrastrukturu, a snage su uništavale puteve i rušile kuće, i raselile desetine hiljada ljudi. Pratila su je i sveobuhvatna ograničenja kretanja i gušeći ekonomski pritisak koji su preokrenuli svakodnevni život za 3,3 miliona Palestinaca na Zapadnoj obali.
"Ono što Izraelci traže jeste pokornost. Sve ovo je mehanizam da se Palestincima pošalje poruka da zahtevaju bezuslovnu predaju", rekla je za "Fajnenšel tajms" Dijana Butu, advokatica i bivša savetnica palestinskog predsednika Mahmuda Abasa.
Izraelski zvaničnici kažu da je kampanja na Zapadnoj obali potrebna kako bi se iskorenili militanti iz područja gde je Palestinska uprava – koja vrši ograničenu samoupravu u delovima teritorije – izgubila kontrolu.
Vojska je saopštila da je njena upotreba vazdušnih udara – koja je nastavljena u junu 2023. godine, ali je masovno eskalirala posle 7. oktobra – bila odgovor na "rastuću pretnju" koju su militanti predstavljali, ogledajući se u intenzitetu njihovih sukoba sa izraelskim snagama, i da je u skladu sa međunarodnim pravom.
Ali drugi kažu da je povećana upotreba sile vođena izraelskom politikom. Netanjahuova koalicija zavisi od podrške dve krajnje desničarske grupe koje predvode ultranacionalistički doseljenici Becalel Smotrič i Itamar Ben-Gvir, koji su odlučni da anektiraju Zapadnu obalu i više puta su zahtevali od Netanjahua agresivniji pristup na toj teritoriji.
Nova kampanja na Zapadnoj obali pokrenuta je samo dva dana nakon što je vlada u januaru pristala na privremeni prekid vatre u Gazi – nešto čemu su se Ben-Gvir i Smotrič oštro protivili.
"Neki od faktora su operativni, ali postoji i politički razlog", rekao je Ibrahim Dalalša, direktor Centra za političke studije "Horizont" u Ramali. "Upotreba F-16 protiv kampa Tulkarem nije bila samo iz operativnih razloga, jer su mogli da koriste dron... Bilo je kao da se topom ubije muva."
Zaista, grupe za ljudska prava smatraju izraelske akcije na Zapadnoj obali nesrazmernim. Prošlog meseca, kancelarija UN za ljudska prava optužila je Izrael da pokazuje "alarmantno nepoštovanje palestinskih života" i vrši "nezakonita ubistva" na toj teritoriji, tvrdeći da se njihove akcije tamo ne mogu opravdati prema važećem pravnom okviru.
Nije samo veća upotreba sile od strane vojske ono što je transformisalo život na Zapadnoj obali. Od 7. oktobra, vojska je takođe postavila desetine novih barijera i blokada širom teritorije, čime je broj "prepreka kretanju" porastao na više od 800, prema podacima OCHA, i pretvorio nekada kratka putovanja u sate duge, nepredvidive odiseje.
U međuvremenu, nasilje jevrejskih doseljenika na Zapadnoj obali je poraslo. Prema podacima OCHA, od 7. oktobra, doseljenici su izvršili više od 2.200 napada na Palestince koji su rezultirali žrtvama ili oštećenjem imovine, ometanjem berbe maslina, štetom po sredstva za život i prisilnim raseljavanjem desetina beduinskih i stočarskih zajednica.
Aktivisti procenjuju da su nasilje doseljenika, širenje naselja, ograničenja pristupa i oduzimanje zemljišta odsekli Palestince od stotina hiljada duluma njihove zemlje od 7. oktobra.