Trampov izaslanik otkriva teme na pregovorima u Istanbulu

Glavne teme mogućih pregovora između Moskve i Kijeva biće pitanja regiona, Zaporoške nuklearne elektrane, pristup Ukrajine Crnom moru i njeno korišćenje Crnog mora, izjavio je specijalni izaslanik američkog predsednika Stiv Vitkof u intervjuu za "Brajtbart".

Prema njegovim rečima, ne može biti mirovnog sporazuma bez odobrenja predsednika Vladimira Putina.

Vitkof je dodao da je o rešenju sukoba u Ukrajini razgovarao ne samo sa Moskvom i Kijevom, već i sa savetnicima za nacionalnu bezbednost iz Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Italije.

Naglasio je i da je američki lider Donald Tramp "postavio ultimatum" stranama u konfliktu — ako ne postignu napredak u pravcu trajnog mira, SAD će se povući.

"Predsednik je postavio ultimatum obema stranama da, ako ne dođe do direktnih razgovora i ako se to ne desi uskoro, on smatra da bi SAD trebalo da se povuku iz ovog konflikta, šta god to značilo, i da se više ne mešaju", rekao je Vitkof.

Dodao je da Amerika želi da posreduje, ali da to nije "njen rat".

"Nismo ga mi započeli, ali želimo da pomognemo da se okonča. Način da se to postigne je primirje — svi zaustave nasilje, i provedemo neko vreme zajedno kako bismo rešili ključna pitanja. I mislim da to možemo", napomenuo je.

Predsednik Donald Tramp je, zajedno sa Vitkofom, na putu za Bliski istok gde će imati niz sastanaka u Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kataru. Međutim, ni američkom predsedniku ni Vitkofu ne bi bilo teško da prekinu putovanje i odu u Istanbul radi rusko-ukrajinskih sastanaka.

Tramp otkrio: Da li će i on doći na pregovore u Istanbulu?

"Mislim da bi povlačenje SAD iz ovog sukoba — drugim rečima, odluka da se ne učestvuje, da se kaže: 'to nije naš rat, pokušali smo da pomognemo' — bio loš ishod za sve. Loš je za Evropljane, loš je za Ukrajince, i mislim da nije dobar ni za Ruse. Mislim da Rusi zaista žele mirno rešenje i da obe strane pokušavaju da shvate šta to za njih znači. Naš posao je da ih stavimo u istu prostoriju i pokažemo im da su alternative mirnom rešenju loše za sve. To je naš posao", naglasio je specijalni izaslanik.

Vitkof je takođe izjavio da je ovo "glup rat", da "nije morao da se dogodi", i da se ne bi ni dogodio da je Tramp bio u Beloj kući 2022. godine kada je konflikt počeo.

"Ne bi se ni dogodio da nije bilo lažnih izbora i da je on bio predsednik. Dakle, moramo sve staviti u istu prostoriju. Rešavanje konflikta funkcioniše kada postoje direktni razgovori. Treba da dovedemo Ukrajince i Ruse za isti sto. Ovo je bio surov rat — ne vole se. Moramo to da promenimo. Moramo sve da ubedimo da je odgovoran pristup rešavanju ovog konflikta diplomatski. Ako je to ono što želite, ako Rusija to želi, ako verujete da će to doneti dobrobit vašem društvu, i ako i Ukrajina to želi, onda vas moramo fizički dovesti u istu prostoriju. A ja sam ponudio da provedem koliko god treba vremena i posredujem. Ono što predlažemo su direktni razgovori strana u što skorijem roku", poručio je Vitkof.

Glavna preostala pitanja uključuju teritorije u Ukrajini, ključnu nuklearnu elektranu koja je trenutno van upotrebe, i ukrajinski pristup važnim plovnim putevima.

"Mislim da su glavna pitanja ovde regioni, nuklearna elektrana, i to kako Ukrajinci mogu da koriste reku Dnjepar i izađu na okean", otkrio je Vitkof.

Prema njegovom mišljenju, postoje pitanja koja neće biti teško rešiti "ako obe strane sednu za sto, ako razgovaraju jedni s drugima, ako suzimo listu spornih pitanja i onda nađemo kompromise i kreativna rešenja".

"Ako to fizički ostvarimo, mislim da imamo dobru šansu da okončamo ovaj sukob", istakao je specijalni izaslanik američkog predsednika.

Zaharova ukazala na licemerje Zapada: Pripremali Kijev za sukob, a sad traže primirje

Na dodatno pitanje oko spornih tačaka, Vitkof je objasnio da je oko pet regiona u Ukrajini predmet spora — dva su, kako on ističe, pod čvrstom ruskom kontrolom, a tri su pod mešovitom ukrajinskom kontrolom. Takođe je naveo da je nuklearna elektrana Zaporožje od izuzetne važnosti jer može da proizvede mnogo električne energije, ali je trenutno van funkcije i predstavlja veliku tačku rasprave. Pored toga, važno je pitanje kako Ukrajina pristupa Crnom moru i svetskim okeanima preko Mediterana.

"Ključne tačke spora svode se na tih pet regiona. Rusija ima ogromnu kontrolu nad dva, a Ukrajinci delimičnu kontrolu nad tri. Pitanje je kako procenjujemo — postoji razlika između linija fronta, gde se nalaze trupe, i administrativnih granica. Trenutno neformalno razgovaramo sa obema stranama. Želimo direktne pregovore za pregovaračkim stolom, ali sada razgovaramo o tome šta bi, na primer, Rusija mogla da prihvati u nekim oblastima. Da li biste se povukli iza određenih administrativnih linija? Isto važi i za Ukrajince. Nuklearka u Zaporožju je veliki deo razgovora jer je značajna i trenutno ne radi, ali treba je ponovo pokrenuti jer isporučuje struju nekim gradovima u Kijevu. To su ta pitanja. Kako će Ukrajina pristupiti vodi i izvesti svoju robu na tržište? Ali problem je što do sada nismo uspeli da obe strane dovedemo za isti sto", istakao je Vitkof.

Specijalni Trampov izaslanik je imao razgovore sa najvišim ukrajinskim i ruskim zvaničnicima. Neka kritika se pojavila nakon nedavnog sastanka sa predsednikom Putinom, ali on je uveren da je postupio ispravno po nalogu predsednika i ponosan je na razgovore koje je vodio.

"Razgovarao sam sa Andrijem Jermakom, predsednikom Zelenskim, ministrom odbrane Umerovim. Imamo zaista dobre, pozitivne razgovore i odnose. Razgovarao sam i sa svim savetnicima za nacionalnu bezbednost iz Engleske, Francuske, Nemačke, Italije. I razgovarao sam sa predsednikom Putinom. Nema dogovora bez njegovog odobrenja. On je lider Ruske Federacije, pa mi nije jasna logika onih koji misle da ne treba s njim razgovarati. Moramo razgovarati sa svima. Sa svim akterima ovog konflikta moramo razgovarati — i ne možemo prihvatiti tuđe verzije onoga što neko drugi tvrdi. Moramo sami čuti", poručio je Vitkof.

Dodao je da se samo tako dolazi do rešenja.

"Stavite se u njihovu poziciju, razumete šta im je potrebno, i onda gledate možemo li to da prihvatimo i kako da nađemo kompromis. To proizilazi iz ličnog poznavanja sagovornika. Te procene predsednik traži od ljudi poput mene, jer je on taj koji na kraju mora doneti odluku", naglasio je on.