Bivši predsednik SAD Donald Tramp preusmerio je politiku Republikanske partije (GOP) sa optimizma Reganove ere ka populizmu i razumevanju onoga što nervira "običan svet".
Njegov najbolji učenik je guverner Floride Ronald DeSantis čija je javna persona izgrađena na projektovanju prezira prema ljudima koje Trampovi sledbenici najviše ne podnose, poput bivše predsednice Predstavničkog doma Nensi Pelosi i glavnog epidemiologa dr Entonija Faučija.
Poput Trampa, piše "Blumberg" i on ima ume da oseti šta je to što Amerikance najviše ljuti - liberalni političari koji odbijaju da sprovode imigracione zakone, školske odvore koji "uče decu da mrze svoju zemlju", birokrate koji traže obavezno nošenje maski i vakcinaciju, gašenje radnih mesta i osvećšene ("vouk"/woke) ideologije koje pokušavaju da uvedu u mejnstrim radikalne ideje o polu i seksualnosti. To poslednje je i pokazao kada je prošlog marta potpisao zakon koji frustrira liberale jer zabranjuje nastavnicima da sa decom razgovaraju o polnom identitetu i seksualnoj orijentaciji.
Najveći neprijatelj je, ipak, jedan koji je do skora bio jedan od najvećih saveznika GOP - korporativna Amerika. Na velikom predizbornom skupu u Sarasoti, DeSantis je oduševljenoj masi ispričao kako se obrušio na kompaniju "Dizni" koja je jedan od najvećih poslodavaca na Floridi zbog kritikovanja njegovog zakona o zabrani diskusije o seksualnoj orijentaciji sa decom.
DeSantis ne samo da je ukinuo specijalni poreski status "Dizniju", već je i javno demonizovao komšpaniju uporedivši je sa levičarskim nastavnicima koji uče prvake da je ok da promene pol. Njegov govor je izazvao burne talase podrške i uzdrmao establišment koji ga je odmah napao da je uvukao kompanije i finansijska tržišta u "ratove kulture".
Iako su DeSantisov stil i maniri pokupljeni od Trampa, i vrlo verovatno ne bi ni bio izabran za guvernera 2018. da ga Tramp nije podržao, DeSantis retko kada pominje bivšeg šefa.
Iako su ga mejnstrim mediji nazivali "disciplinovanim" ili "pametnim" Trampom, ono što odvaja učenika od učitelja je što je DeSantis ćutao posle predsedničkih izbora 2020. i, iako populista, nije forsirao narativ koji su gurali Tramp i njegove pristalice.
To mu je, navodi "Blumberg", pomoglo da se izdvoji od drugih GOP kandidata na međuizvorima (koji nisu najbolje prošli, naročito ne oni koje je podržao Tramp) i pobedi na Floridi sa velikom razlikom.
Ne samo da je "zgnječio" demokratskog protivkandidata, već je pridobio glasove birača koje republikanci nisu ni razmatrali - Hispanosa i radničke klase. Sa ozbiljnom većinom u oba doma Kongresa Floride, DeSantis će biti jedan od najmoćnijih guvernera u SAD ove godine.
Ono što su izbori na sredini mandata pokazali je da Trampova politika gubi na snazi a da će DeSantis biti njegov največi rival za GOP nominaciju 2024. godine. To, navodi "Blumberg" ne znači da Trampa treba tako lako "otpisati", ali DeSantis pokazuje kako bi uspešna republikanska politika posle Trampa mnogla da izgleda: borbena i polarizujuća, politika koja koristi ozlojeđenost birača, ali manje fokusirana na Trampa a više na pitanja i "neprijatelje" birača - drugim rečima na korporativnu Ameriku, menadžžere i bankare sa Volstrita.
"Gosdpodari univerzuma koriste svoju ekonomsku moć da nametnu politiku za koju nisu dobili podršku na izborima. Mi ćemo se boriti protiv osvešćenih u korporativnoj Americi. Florida je mesto gde osvešćeni dolaze da umru", poručio je DeSantis letos svojim pristalicama, izdvojivši tako daleku, pomalo tajanstvenu finansijsku elitu kao neprijatelja protiv koga će se on boriti za "malog" čoveka. I ta politika je uzeta od Trampa koji je tokom predsedničke kampanje 2016. iskoristio velike banke i poznate finansijere kao "zlikovce".
DeSantis sada igra na kartu prezira običnog sveta, radnika prema "osvešćenom kapitalu" i, ako odigra kako treba, mogao bi da prevaziđe Trampa i uđe u Belu kuću, piše "Blumberg".
Tramp je sa ulaskom u Beli kuću definisao kako republikanski kandidat/predsedik treba da izgleda, kako da se ponaša - glasni alfa mužjak. DeSantis je, piše "Blumberg" mudro odigrao, u početku podržavajući Trampa i braneći ga na televizijama od svih koji su ga napadali dok nije dobio Floridu, da bi onda prekinuo sa odbranama ali se i dalje pojavljivao na TV-u, gradeći svoj imidž i popularnost populističkim potezima poput ukidanja antikovid mera, prebacivanja migranata do Masačusetsa i izletišta bogatih Martas Vijards.
DeSantisovi udarci po velikim firmama i korporacijama poput "Diznija" ne samo da mu nisu naškodili već su mu doneli glasove onih neodlučnih, istovremeno mu nisu izbili pare iz džepa. Među sponzorima njegove kampanje su bar 42 milijardera uključujući i finansijske titane poput Kena Grifina i Tomasa Peterfaja. Jedan republikanski strateg je opisao srž donatorske mreže DeSantisa kao "finansijske tipove kojima se ne dopada kulturni pravac Amerike".
Sada, kada poslovna zajednica više nije partner republikanaca već njihov "sluga", kako je rekao jedan lobista sa Floride, i kada je DeSantis uspeo svojom politikom da privuče i glasove onih koji nisu bili voljni da ih daju još jednom "alfa mužjaku", ostaje samo jedna prepreka na njegovom putu ka Beloj kući, piše "Blumberg", a to je Tramp.
Narednih 18 meseci pokazaće da li DeSantis može od sebe da napravi nacionalnu ličnost koja izaziva strah i dodvoravanje poput Trampa. A kada bude bio spreman da odustane od uloge zamene i preuzme vodeću rolu, njegovo pokoravanje Republikanske partije biće apsolutno, zakljućuje "Blumberg".