Osamdesetsedmogodišnja Lidija Prohrenko pobegla je od rata u Ukrajini u Švedsku kod ćerke i zeta, ali tamošnje vlasti su rešile da je deportuju, i to u Rusiju, budući da poseduje državljanstvo i te zemlje, piše švedski servis SVT.
Pre nego što se preselila u Ratvik živela je u Kijevu 15 godina, gde je dobila boravišnu vizu a potom i državljanstvo. Međutim, rođena je u Rusiji, čije državljanstvo takođe ima.
Švedska migraciona agencija još letos je odlučila da je deportuje pošto je utvrdila da "ima jake veze sa svojom otadžbinom" jer prima rusku penziju. Na odluku je uložena žalba, te je Migracioni sud naložio preispitivanje slučaja, ali je deportacija potvrđena – penzionerka najkasnije za četiri sedmice mora da napusti Švedsku.
"Ona je veoma tužna i uplašena. Za nju postoje dve opcije ako se vrati u Rusiju: ili će ići u zatvor ili u psihijatrijsku ustanovu", izjavio je za SVT Lidijin zet i dodao da su švedski doktori potvrdili da bi delokacija bila pogubna po njeno zdravlje, tj. životno bi je ugrozila.
Pored toga što je zanemarila njeno zdravstveno stanje švedska migraciona agencija je previdela i to da se njeni rođaci bore na ukrajinskoj strani u aktuelnom sukobu tvrdeći da u Rusiji ne postoji nikakva pretnja po nju, pa da zato nema potrebu za zaštitom u Švedskoj.
U martu, od početka ruske specijalne operacije, aktivirana je direktiva EU o masovnoj migraciji. Od tada se Ukrajincima i članovima njihovih porodica za koje je procenjeno da im treba zaštita nudi privremena boravišna dozvola.
Prema navodima švedske migracione agencije, do 2. novembra 2022. zahtev za boravak podnelo je 47.357 lica, od kojih je 195 ruskih državljana – njih 128 dobilo je zaštitu u Švedskoj.
"To je problem koji se ponavlja. Državljani Rusije koji su ceo život živeli u Ukrajini dolaze u Švedsku i traže azil. A švedska agencija za migracije odlučuje da ih deportuje u Rusiju", zaključuje pravnica Leticija Mendez iz tamošnjeg Centra za azil.