SAD moraju da podrže Ukrajinu u ratu protiv Rusije, kako mi ne bismo morali da ratujemo sa njom jednog dana, napisali su u autorskom tekstu za "Vašington post" nekadašnja državna sekretarka SAD iz perioda drugog mandata Džordža Buša mlađeg Kondoliza Rajs i bivši ministar odbrane iz istog perioda Robert Gejts.
Putin je strpljiv i veruje da je vreme na njegovoj strani: on smatra da će se Zapad pre ili kasnije umoriti od podržavanja Ukrajine, te da je ovde reč o ratu izdržljivosti. "Budite sigurni, ruska privreda i narod će propatiti kako se rat bude odužio, ali Rusi su preživeli i daleko gore", navode autori.
Za Putina, "poraz nije opcija, pošto on Ukrajini ne može da vrati četiri istočne oblasti koje je proglasio delom Rusije". Ukoliko ne bude mogao da ostvari vojne uspehe ove godine, on će sačuvati teritorije na jugu i istoku Ukrajine kako bi imao odskočnu tačku za nove ofanzive tokom kojih bi mogao da zauzme crnomorsku obalu i ostatak Donbasa. "Osam godina je prošlo od zauzimanja Krima do ruske invazije, tako da možete da računate na to da će Putin biti strpljiv", pišu nekadašnji američki zvaničnici.
Sa druge strane, Ukrajina se nalazi u izuzetno teškom položaju. Njena ekonomija je uništena, milioni ljudi su pobegli, infrastruktura je teško oštećena a značajan deo njenih mineralnih bogatstava, industrije i obradivog zemljišta nalazi se pod ruskom kontrolom. Ukrajinski vojni i ekonomski kapaciteti sada u potpunosti zavise od pomoći sa Zapada, a pre svega iz Sjedinjenih Američkih Država, pišu Rajsova i Gejts.
Ukoliko Ukrajina ne bude napravila neki značajniji napredak na bojnom polju, pritisci sa Zapada da se potpiše primirje postaće sve glasniji. U trenutnim uslovima, svaki prekid vatre išao bi na ruku Rusima, koji će biti u dobroj poziciji da nastave sa borbama kada budu bili spremni. "To je neprihvatljivo", smatraju autori.
Jedini način da se takav scenario spreči je da SAD i njihovi saveznici nastave da podržavaju Kijev i drastično povećaju količinu naoružanja, kako bi Ukrajinci mogli da "spreče nove ruske ofanzive i potisnu Ruse sa juga i istoka". Autori smatraju da je za slanje oklopnih vozila "Bredli" u Ukrajinu dobar korak, ali i da bi Americi bilo "logistički teško" da pošalje tenkove "Abrams", te da bi to "trebalo da urade drugi saveznici, poput Nemačke".
Oni veruju i da bi Ukrajini trebalo poslati još raketa dugog dometa, napredne dronove, velike zalihe municije i opremu za izviđanje i nadzor. "Sve to je potrebno u narednih nekoliko nedelja, a ne meseci", pišu Rajsova i Gejts.
"Amerika je naučila na teži način, 1914, 1941 i 2001. godine, da se neisprovocirana agresija i napad na vladavinu prava i međunarodni poredak ne mogu ignorisati. Pre ili kasnije, naša bezbednost je bila ugrožena i mi smo bili uvučeni u konflikt", pišu nekadašnji američki zvaničnici. Oni navode da se Putin "mora sprečiti sada, pre nego što bude tražio još koncesija od NATO-a i Amerike".
"U Ukrajini imamo posvećenog partnera, koji je spreman da snosi posledice rata, kako mi to u budućnosti ne bi morali", zaključuju autori.