Svet
Revolucija trampista: Operacija spasavanja bankrotirane američke imperije
Politika sankcija pokazala je da finansijska snaga Zapada nije svemoguća – Amerikance je realnost podsetila na krhkost njihove vojne industrije, kaže francuski istoričar i filozof Emanuel Tod
Promene koje sada proživljavamo značajnije su od pada Berlinskog zida. U srcu ovih promena je, barem na prvi pogled, revolucija trampista, koja se dešava u Sjedinjenim Američkim Državama.
"Ono što je u toku u SAD, čak i ako ne znamo tačno u šta će se pretvoriti, možda jeste revolucija. Ali, da li je to revolucija u strogom smislu? Ili li je to kontrarevolucija?", rekao je francuski istoričar i filozof Emanuel Tod u u aprilu, u moskovskom predavanju "Iz Rusije s ljubavlju".
Ideja "Trampove revolucije" je, prema Todovom mišljenju, povezana sa porazom.
"Verujem da moramo poći od ideje poraza, koji vodi ka stvarnoj revoluciji, kako bismo shvatili 'Trampovu revoluciju'", dodao je Tod. Od raznih ljudi koji pripadaju Trampovom timu, nastavlja francuski filozof, čuo sam za njihove međusobne razgovore, koji se vrte uvek oko iste teme – svesti o (američkom) porazu.
"Ljudi poput potpredsednika Džej Di Vensa, i mnogih drugih, shvatili su da je Amerika izgubila ovaj rat", dodaje Tod.
Da li je Tramp toga bio svestan pre nego što je stupio na tron i postao 47. predsednik SAD? Teško da je bio svestan u potpunosti stvarnog obima duboke i razorne krize u SAD.
Kako naglašava Tod, "za SAD, to je, suštinski – ekonomski poraz". "Politika sankcija pokazala je da finansijska snaga Zapada nije svemoguća. Amerikance je realnost podsetila na krhkost njihove vojne industrije. Ljudi u Pentagonu dobro znaju da je jedno od ograničenja njihovog delovanja ograničeni kapacitet američkog vojno-industrijskog kompleksa", ističe on.
Psihološke i mentalne dimenzije poraza Zapada
Da se Amerika, do skora neprikosnoveni svetski hegemon, nalazi usred ozbiljne revolucije, koja će imati duboke posledice po sistem međunarodnih odnosa, za sada razume samo nekolicina. "Naša politička i intelektualna predubeđenja često nas sprečavaju da sagledamo i prihvatimo značaj nove realnosti", tvrdi Tod.
Emanuel Tod je 70-ih godina prevideo raspad sovjetske imperije.
"Međutim, moram priznati da, kada se sovjetski sistem raspadao, nisam bio u stanju da predvidim stepen patnje koju će to izazvati u Rusiji", kaže francuski istoričar. Kolaps jednog sistema nije samo ekonomski, već i mentalni i psihološki.
Neki su to doživeli kao oslobođenje, drugi kao tragediju, možda i "najveću geopolitičku katastrofu 20. veka", poput ruskog predsednika Vladimira Putina.
Tada nisam razumeo, nastavlja Tod, da komunizam nije samo ekonomska organizacija života, već i specifično ruski ili sovjetski sistem verovanja. Njegove psihološke posledice dovele su do psihološke dezorganizacije, koja daleko nadmašuje ekonomsku dezorganizaciju.
"Međutim, danas na Zapadu dostižemo situaciju istog tipa", zaključuje Tod.
Američka svest o porazu u suprotnosti je sa upravo iznenađujućim nedostatkom svesti Evropljana o ovoj temeljnoj promeni. Možda psihološka dislokacija, izazvana ovom krizom, može objasniti "čudnu nesposobnost Zapada" da razume svetske događaje: gotovo patološko odvajanje od stvarnog sveta, koje se pokazuje i na rečima i na delima.
To je, zapravo, potpuno "slepilo" Zapada. Vrlo je verovatno da će Zapad nastaviti da živi u svojoj alternativnoj konstrukciji stvarnosti, kaže Tod, sve dok iz nje ne bude nasilno proteran.
Primer toga je današnja EU ili Britanija, čiji je premijer Kir Starmer nedavno najavio "prelazak Londona na režim spremnosti za rat protiv Rusije". To, konkretno, znači da će London kijevskoj hunti nastaviti da obezbeđuje četiri milijarde dolara vojne pomoći, da će potrošiti osam milijardi na proizvodnju municije i da namerava da proizvede 7.000 raketa dugog dometa za kijevsku huntu.
Predsednik Venecuele Nikolas Maduro nazvao ga je Starmera "ludim" i "opsednutim", jer "čovečanstvu nije potreban rat, već mir".
Tiho jutro u Pekingu
Danas, kada su SAD u eri neodrživih strukturnih budžetskih deficita, Tramp je opsesivno usredsređen na američko finansijsko jezgro: tržište obveznica i berzu. Ali, kako primećuje bivši britanski diplomata i obaveštajac Alister Kruk na sajtu "Fondacija strateške kulture", oba su veoma krhka.
Ukratko, kako je primetio bivši grčki ministar finansija Janis Verufakis: "Amerika više nije sigurna u svoju finansijsku tvrđavu, a Kina više ne igra po starim pravilima. Ovo nije samo trgovinski rat – to je rat za budućnost globalnih finansija."
Upravo zbog toga Tramp preti ratom i sankcijama svima koji nastoje da odbace monopol američkog dolara.
Trampove recipročne carine, dodaje Kruk, ne odnose se na balansiranje trgovine, to je samo pokušaj da se postigne novi dogovor sa poveriocima, a to je ono se pokušava u stečaju.
Svrha novog hladnog rata se sastoji u pokušajima da se uguši uspon Kine. Ovaj cilj predstavlja zajedničku osnovu svih frakcija establišmenta, koje pokušavaju da zaštite sistem dolara od neminovnog kolapsa.
Ideja o vraćanju SAD na svoju staru poziciju svetskog proizvodnog centra je narativ kreiran za domaće potrebe, primećuje bivši britanski diplomata. Godine 1950, američka proizvodna radna snaga činila je 33,7 odsto domaće ekonomije, ali se danas smanjila na ispod 8,4 odsto.
Trampova "revolucionarna agenda" nije strateška, ona samo nastoji da kratkoročno održi tražnju za dolarom, uprkos tome što ostale države ne žele ništa da kupe od zemlje koja stvara ih stvara, zaključuje Kruk.
Zbog toga bi, kao simboličan trenutak globalnih promena, mogao da se uzme 16. april 2025, kada je Centralna banka Kine označila da je po prvi put kineski CIPS (prekogranični međubankarski platni sistem) nadmašio SVIFT u obimu jednodnevnih transakcija.
"I, evo 'revolucije': nigde nema vatrometa, nema naslova u zapadnoj štampi. Samo jedno tiho, mirno jutro u Pekingu", dodaje Kruk.
Video Player is loading.
This is a modal window.
The media could not be loaded, either because the server or network failed or because the format is not supported.
