Od kada je nemački kancelar Olaf Šolc u svom govoru od 27. februara prošle godine, poništio samoproklamovanu zabranu isporuke oružja ratnim zonama, Berlin je odobrio izvoz oružja od 8,35 milijardi evra, a jedini veći zabeležen je 2021. godine kada je od prodaje naoružanja Berlin inkasirao 9,35 milijardi evra.
U koalicionim pregovorima, na nagovor Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) i Zelenih, vlada je, doduše, prvobitno nameravala da smanji izvoz oružja i da u tu svrhu uvede Zakon o kontroli izvoza. Rat u Ukrajini, doneo je, međutim, preokret, pišu "Novosti".
Ne može se reći da je Šolcov kabinet imao plan da potuče sve rekorde u izvozu oružja. Stranke vladajuće koalicije lane su, zapravo, tražile da se izvoz naoružanja smanji i da se čak usvoji odgovarajući zakon o kontroli isporuka. Rat u Ukrajini, doneo je obrt, pa je Šolc, u svom govoru, februara prošle godine, najavio raskid sa principima kojih se Nemačka držala decenijama, da ne šalje oružje u područja gde su sukobi. Opozicija u Bundestagu ovaj argument, međutim, ne uvažava i ističe da ukrajinska situacija nije naterala vladu da okrene ćurak, nego su, naprotiv, zvaničnici u Berlinu, predvođeni Šolcom, jedva dočekali rat u Ukrajini kao opravdanje za promenu stava.
Od tada, Kijevu su odobreni kontingenti koji su uključivali teško naoružanje, među kojima 30 tenkova "gepard", 14 samohodnih haubica 2000, koje spadaju u tešku artiljeriju, pet višecevnih raketnih bacača i protivvazdušni sistem "Iris-T".
I kad bi se, međutim, Ukrajina eliminisala iz računice, odobreni izvoz je veći od neke, makar, imaginarne granice, koju je držala Merkelova. Jer, za 16 godina njene demohrišćanske vladavine, granica od šest milijardi, premašena je samo pet puta, podseća "Menadžer magazin", jedan od vodećih privrednih informatora u Nemačkoj. Ovo je dodatni dokaz u prilog oceni koju daje nemačka opozicija: da je ukrajinsko pitanje, naime, Berlinu poslužilo kao "šlagvort".
Opozicione partije primećuju da crvene socijaldemokrate, koje su u nadmetanju sa demohrišćanima, predstavljale sebe kao visokohumanu stranku orijentisanu ka čoveku, drže nogu na gasu po pitanju zarade od prodaje oružja. Hrišćansko-demokratska unija (CDU) na čijem je čelu bila Merkelova, često je za govornicom u Bundestagu optuživana kao "manje humana od socijaldemokrata". Sada se pokazuje suprotno. Ostaje, uprkos tome, činjenica da je u poslednjih devet dana vlasti u 2021. tadašnja vlada odobrila izvoz od blizu pet milijardi evra, iako je bila u tehničkom mandatu.
Što se Šolcovog kabineta tiče, eksperti ističu da vrednost koju je dalo Ministarstvo ekonomije za prošlu godinu još može da poraste, budući da su navedenim izveštajem obuhvaćene dozvole zaključno sa 22. decembrom. A, za ovako zahuktalu izvoznu vojnu mašineriju, desetak dana nije malo. Udeo izvoza u treće zemlje, s druge strane, naglo je opao, konstatuje "Menadžer magazin", a nemački mediji komentarišu da je, po svoj prilici, ukrajinsko ratište sada daleko najprivlačnije.
Sevim Dagdelen (47), poslanica Levice turskog porekla, oštro kritikuje visoke cifre i ističe da je Šolcova vlada socijaldemokrata, liberala i zelenih, zbog partijskih boja nazvana "semafor koalicija", odgovorna za drugi najveći izvoz oružja i ratne opreme svih vremena.
"Umesto da ograniči plasman naoružanja kao što je obećano, "semafor" beskrupulozno isporučuje oružje u rat i krizne zone i profitira od sukoba i smrti", opominje Dagdelenova.
Njoj se priključuje sve veći broj nezadovoljnih političara raznih boja, koji traže da se ovom trendu stane na put.
Na listi uvoznika nemačkog oružja, iza Ukrajine, u koju je otišlo više od četvrtine ukupnog kontingenta namenjenog inostranstvu, slede Holandija, SAD, Velika Britanija i Mađarska.
Nastavlja se naoružavanje Ukrajine
Vicekancelar Nemačke, Robert Habek obećao je minule nedelje, da će Berlin uvek prilagođavati kontingente naoružanja Ukrajini potrebama na ratištu.
"Nećemo stati sa isporukama oružja Kijevu", rekao je Habek na norveškoj poslovnoj konferenciji.
Lista najvećih uvoznika
Nemačka je posle Ukrajine (2,24 milijarde evra), najviše oružja isporučila Holandiji (1,83 milijardi), SAD (863,7 miliona), Velikoj Britaniji (453 miliona) i Mađarskoj (249,2 miliona), a sve četiri su članice NATO. Među prvih deset, na nemačkoj listi izvoza oružja, su i Australija kojoj je prodato naoružanja za 196,1 milion evra, Singapur za 175,1 milion i Južna Koreja za 166,5 miliona, koje nisu članice NATO, niti EU.
Stanje u "trećim zemljama"
Izvoz oružja u treće zemlje, pao je u ukupnoj vrednosti, sa 63,6 na 38,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Visok udeo u 2021. potiče najviše od Egipta, kome je tadašnja vlada Angele Merkel prodala naoružanje u iznosu od 4,34 milijarde evra. Put Kaira su tada krenuli ratni brodovi, sistemi PVO i drugo oružje napredne tehnologije.