Vatikanski konzervativci imaju "tajni plan" da papu Franciska izlože prevelikom pritisku kako bi podneo ostavku, prenose britanski mediji.
Kampanja protiv argentinskog pontifa počela je samo nekoliko dana nakon smrti njegovog prethodnika Benedikta XVI, piše "Telegraf".
Uprkos tome što je ranije izjavio da će podneti ostavku ako mu se zdravlje pogorša, smatralo se da je malo verovatno da će se Francisko povući dok je Benedikt još bio živ jer bi to značilo da tri pape žive u Vatikanu što bi bila situacija bez presedana i bruka za Katoličku crkvu.
Sa Benediktovom smrću 31. decembra, ostavka pape se sada ozbiljno razmatra među konzervativcima, koji se protive njegovom stavu po pitanjima od homoseksualaca, abortusa, pričešća za razvedene, pa ponovo venčane, i celibata za sveštenike.
Kako navodi list, papu su konzervativci dugo smatrali previše kritičnim prema kapitalizmu i previše liberalnim po pitanju ilegalne imigracije, a neki idu toliko daleko da ga ismevaju kao "komunistu".
"Tajni plan će biti formulisan na različitim osovinama i fazama, ali će imati jedan cilj – da se papa stavi pod takav stres da će morati da podnese ostavku", rekao je italijanski kardinal za list "La Stampa".
Kampanja bi bila usmerena na "progresivno slabljenje Svetog oca, kao i njegovih doktrinarnih izbora, što će stvoriti veliko nezadovoljstvo koje se može upotrebiti protiv njega."
"Franciskovi protivnici znaju da su trenutno u manjini, da će im trebati vremena i da postignu konsenzus i da oslabe papu“, rekao je kardinal.
Neki od njegovih neprijatelja će delovati "u senci", dok će drugi biti otvoreniji u svojoj kritici, dodao je kardinal.
Među njima je bio i nadbiskup Georg Gensvajn, koji je 19 godina bio lični sekretar pape Benedikta. Prozvan "Džordž Kluni od Svete stolice" zbog svog izgleda, Gensvajn je poslednjih dana bio veoma kritičan prema papi Fracisku.
U intervjuu za nemački list "Tagespost", on je rekao da je Fraciskova odluka da spreči tradicionalnu latinsku misu "slomila srce" papi Benediktu. "To ga je prilično pogodilo", rekao je on.
Navodno je i nadbiskup Timoti Broljo, predsednik Konferencije katoličkih biskupa SAD, među papinim kritičarima i nedavno je rekao za italijanske novine da je mogućnost da papa podnese ostavku sada "izvodljivija" nakon smrti Benedikta.
Papa Benedikt je iznenadio svet kada je 2013. podneo ostavku zbog lošeg zdravlja. U Katoličkoj crkvi ima mnogo onih koji "sanjaju da ponovo čuju te reči, ali ovog puta sa usana pape Franciska", naveo je za "La Stampu" Đanluiđi Nuci, istaknuti vatikanski komentator.
Čak i saveznici pape priznaju da postoji raskol, ako ne i dubok jaz između konzervativaca i naprednjaka na najvišim nivoima Katoličke crkve.
"Postoje tenzije, kao što je uvek bilo u istoriji Crkve. To nije monolitni blok", rekao je monsinjor Vinćenco Palja, predsednik vatikanskog odeljenja Papske akademije za život.
Drugi insistiraju da je malo izgleda u kratkom roku da papa "baci peškir" u ring. "On će podneti ostavku ako više ne bude u stanju da se nosi sa izazovima svog pontifikata, ali za sada nastavlja", rekao je Valter Kasper, nemački kardinal.
"U ovom trenutku nije spreman da se povuče. Očigledno je da postoji sukob između progresivnih i konzervativnih, ali moramo da nastavimo dijalog".