Pre nekoliko dana, Ministarstvo odbrane Ukrajine pohvalilo se na Tviteru da se "čečenski dobrovoljci" u okviru legije stranaca bore na strani ukrajinske vojske protiv ruskih trupa.
"Među dobrovoljcima je Abdul Hakim, heroj ičkerijskog naroda. Čečenska divizija se trenutno bori protiv ruskih okupatora u Bahmutu", piše u objavi od 7. januara.
Navodni heroj čijom se podrškom Kijev hvali zapravo je džihadista Abdul Hakim el Šišani, koji je na istok Evrope stigao iz Sirije gde je postao poznat kao učesnik u građanskom ratu i pokušaju rušenja Bašara el Asada s vlasti.
Borbe u Siriji El Šišani je morao da obustavi 2017. godine usled unutrašnjih problema i neslaganja u njegovoj grupi "Adžnad el Kavkaz" (Vojnici Kavkaza) koja je navodno trebalo da predstavlja nezavisni džamat koji se bori protiv sirijskih vlasti podržanih od strane Kremlja.
On je u julu prošle godine osnovao Odvojeni bataljon za specijalne namene (OBON) koji se bori rame uz rame sa Oružanim snagama Ukrajine, što je ujedno i četvrti čečenski bataljon koji je stao na stranu Kijeva.
Prilikom dolaska u Ukrajinu poručio je da će se boriti dokle god to bude bilo potrebno, a prema pojedinim navodima, on je Ukrajinu posećivao još od 2014. godine.
U Rusiji je proglašen za teroristu, kao i njegova organizacija, a čečenski lider Ramzan Kadirov ponudio je milion dolara za informaciju o njegovoj lokaciji.
I dalje nije poznato kako je El Šišani iz Sirije stigao na istok Evrope. Ipak, ono što se zna jeste da su ga na tom putu, krajem prošle godine, zadržale turske vlasti zbog sumnje da je izvršio krivično delo sa elementima prinude, ali je ubrzo pušten na slobodu, objavila je nedavno francuska televizija "Frans 24".
Džihadisti - strateški saveznici Zapada
Prisustvo džihadista u sukobu na tlu Evrope zanimljivo je iz više razloga, a pojava El Šišanija može se povezati i sa dugogodišnjim ratom u Siriji gde su upravo džihadisti odigrali važnu ulogu.
U izveštaju Odbrambene obaveštajne agencije Pentagona iz 2012. godine navodi se da Zapad, zemlje Persijskog zaliva i Turska podržavaju sirijsku opoziciju, dok Rusija, Kina i Iran podržavaju režim Bašara el Asada.
Salafisti, "Muslimanska braća" i Al Kaida su ti koji vode pobunu u Siriji, stoji u dokumentu, a Al Kaida je opoziciju podržala, ne samo ideološki, već i preko medija zato što su u Asadovom režimu videli "sekularnu" vlast koja krši prava Sunita.
Ono što je posebno zanimljivo u poverljivom dokumentu, čiju je deklasifikaciju zatražila američka grupa "Džudišal voč" u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama, jeste eksplicitno priznanje Amerikanaca da podržavaju opozicione snage u Siriji, ujedno i Al Kaidu koju je samo deceniju ranije Vašington optužio za teroristički napad 11. septembra 2001. godine.
U izveštaju se priznaje i da Zapad, zemlje Persijskog zaliva i Turska podržavaju formiranje ekstremne salafističke vlasti na istoku Sirije kako bi se oslabio Asadov režim.
Američki obaveštajci su te 2012. godine predvideli rast Islamske Države (ISIS), ali umesto da terorističku organizaciju momentalno označe kao neprijatelja, izveštaj pokazuje da je Vašington u islamistima video strateškog partnera za rušenje vlasti u Siriji.
Ovaj dokument zapravo predstavlja potvrdu najviših obaveštajnih krugova SAD da su zapadne vlade pokušale da upotrebe ISIS kao sredstvo za smenu nepoželjne vlasti u Siriji.
Upravo zbog toga, legitimno postaje i pitanje da li su zapadni obaveštajci ti koji su pomogli El Šišaniju da stigne u Ukrajinu i da li Zapad sada u džihadistima vidi "strateškog" partnera za borbu protiv Rusije.
Čak i bez podataka o tome na koji način su stigli na istok Evrope, sa sigurnošću se može zaključiti da džihadisti nisu ti koji, uz Ukrajinu, brane i "evropske demokratske vrednosti", kako to ističu u Kijevu i ostalim evropskim prestonicama.
Krajem prošle godine, britanska televizija "Skaj njuz" objavila je reportažu iz Bahmuta gde je njihov novinar razgovarao sa Čečenima koji su formirali bataljone za borbu protiv ruskih trupa.
"Rusija mora da izgubi. Ukoliko danas ne odbranimo Ukrajinu, svi će izgubiti", poručio je jedan od njih.
On je pozvao Zapad da poveća vojnu pomoć koju šalje Ukrajincima, ali i da ne prihvata pregovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
"Čak i kada prihvate pregovore i potpišu određena dokumenta, oni ih ne poštuju, već se ponašaju kao izdajnici", poručio je on, misleći na Rusiju, a ne na Ukrajinu zbog čijeg kršenja sporazuma iz Minska je i pokrenuta specijalna vojna operacija.