Moskva najoštrije osuđuje nerede koje su organizovali predstavnici brazilske opozicije, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.
"Najoštrije osuđujemo postupke radikalnih predstavnika brazilske opozicije, koji su 8. januara ove godine organizovali pogrome u zgradama državnih organa koji se nalaze u glavnom gradu ove zemlje", navodi se na sajtu ruskog Ministarstva.
Senator Ruske federacije i specijalista za ustavno pravo Andrej Klišas uporedio je neuspešni puč u Braziliji sa "evroamajdanom" 2014. u Kijevu, prenele su RIA Novosti.
I Kina, kao i čitava međunarodna zajednica, počev od država Latinske Amerike, osudile su nerede u Brazilu i nasilne upade pristalica bivšeg predsednika Žaira Bolsonara u zgrade federalnih institucija u glavnom gradu Braziliji.
Svi su u svetu jedinstveni u osudi političkog nasilja, ali neki glasovi u tome jednostavno štrče. Predsednik SAD Džo Bajden je, kako konstatuje kineski list "Global tajms", bio najglasniji u osudi nasilja u Brazilu. U osudama su prednjačili zvaničnici Demokratske stranke, povezujući ih sa neredima u Kapitolu iz 2021, dok su pristalice republikanaca bile mnogo tiše. "Oštar kontrast između dve stranke", primećuje ovaj list, "ostavlja utisak da je stav Vašingtona po ovom pitanju zasnovan na dubokoj (američkoj) potrebi za partijskim sukobima."
Veliki deo haosa u svetu potiče od SAD
Bajden nije uspeo, kao što je obećao, da "ujedini zemlju". I reakcije u SAD na događaje u Brazilu ukazuju da se politička polarizacija u SAD sve više produbljuje. U tom smislu, "pobuna na Kapitolu" zaista predstavlja "loš presedan za ceo svet". To su pokazali čak i događaji od pre nekoliko dana, koji su organizovani u znak sećanja na drugu godišnjicu pobune. Svi učesnici na skupu su bili demokrate. Trampove pristalice su priredile svoju predstavu, nedaleko od Kapitola.
I sada svi mogu da vide da se "demokratija na američki način ne samo urušila iznutra već je i počela da se kotrlja." SAD bi sada trebalo da se duboko zamisle nad svojom demokratijom. "Ako se ostane samo na osudi, destruktivni uticaj `američke demokratije`na svet neće se zaustaviti u Braziliji."
Štaviše, SAD sebe nazivaju "svetionikom demokratije" i ne štede napore da "na silu prodaju sopstveni demokratski model širom sveta." Problem je u tome što ostale zemlje ne samo što slušaju šta se govori, već i gledaju šta se radi u Vašingtonu.
Danas veliki deo fenomena političke polarizacije, haosa i previranja u svetu potiče od SAD, primećuje ovaj list. "Pravila", koja SAD olako propisuju drugim zemljama, formirala su sistem diskursa sličan piramidalnim šemama, ali je njegova "praksa veoma razočaravajuća", što je stvorilo nepopravljivu logičku rupu u američkom političkom diskursu. Drugim rečima,"SAD sada šamaraju sopstveno lice."
S jedne strane, američko društvo je ozbiljno podeljeno, i sve je očiglednije da postojeći sistem "američke demokratije" to neće moći da suzbije. Američka politička polarizacija daje izuzetno loš primer za čitav svet.
S druge strane, na osnovu sopstvenih geopolitičkih interesa i strategije, SAD praktikuju dvostruke standarde u drugim zemljama, zbog čega se odnos Vašingtona prema sličnim incidentima suštinski razlikuje: "Vašington je najoštrije osudio nerede u Brazilu, ali je bio mnogo blaži i dvosmisleniji u pogledu drugih nasilnih incidenata."
Na primer, u nekim zemljama SAD "podržavaju prezir prema vladavini prava" i "podstiču subverziju" kako bi isprovocirale "revolucije u boji", kao što je to bio slučaj sa Venecuelom, ali i mnogim drugim zemljama širom Latinske Amerike i sveta. Nije tajna da SAD priželjkuju "promene režima" i u Kini i u Rusiji, koje bi, naravno, bile praćene političkim nasiljem.
Amerika nosi "virus koji postaje sve zarazniji i patogeniji." Kako zaključuje "Global tajms", razorno delovanje Vašingtona samo će se povećavati, a to će neminovno imati razoran efekat i na samu Ameriku. "Zbog toga su nemiri u Brazilu toliko uzbunili SAD."