Kraj sna o autonomiji EU u odnosu na NATO: Novi sporazum starih saveznika

Sukob u Ukrajini upotrebljen je kako bi Evropska unija još potpunije nego do sada bila stavljena pod kontrolu NATO-a.

Treći zajednički sporazum Evropske unije i NATO-a doneće do sada neviđeni napredak u saradnji dve organizacije, navodi se na zvaničnom sajtu Severnoatlantske alijanse uz vest o tome da su u Briselu potpise na ovaj dokument danas stavili generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.

Na konferenciji za novinare sve troje potpisnika sporazuma ponovili su istu rečenicu: podižemo saradnju na novi nivo, a ona, prema onome što je rečeno medijima, podrazumeva odgovor na geopolitičke napetosti, zaštitu kritične infrastrukture, saradnju u oblasti svemira, bezbednosni odgovor na klimatske pretnje, borbu protiv stranog uticaja, kao i dezinformacija. 

Zajednički sporazum ima 14 tačaka, a u osmoj se ističe da "NATO ostaje osnova kolektivne bezbednosti svojih saveznika i suštinski važan za evroatlantsku sigurnost". Doduše, prepoznaje se i značaj "jače i sposobnije evropske odbrane koja daje pozitivan doprinos svetskoj i transatlantskoj bezbednosti", ali ni tu nije izostavljen NATO jer se u nastavku rečenice navodi da je evropski bezbednosni sistem "usklađen i interoperabilan sa NATO-om". Drugim rečima - pod njegovom kontrolom.

Državama članicama stavljeno je do znanja da su jače evropske vojske tu da podrže savez predvođen Sjedinjenim Američkim Državama, ne da budu zamena za njega, zaključuje se u članku objavljenom na portalu "Evroaktiv".

Podseća se na godine strahovanja da se saveznici međusobno udaljavaju jer su Evropljani, s jedne strane, tražili da se pojačaju evropske armije i njihova vojna nezavisnost, dok su Amerikanci, s druge strane, zahtevali od Evrope da počne da izdvaja veći procenat iz svog budžeta za vojne potrebe, onako kako je i predviđeno za članice NATO, kao i da počne sa gradnjom vojne infrastrukture koja bi omogućila brže kretanje po kontinentu ljudstva i naoružanja.

Iako su mediji izdvojili bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa kao glavnog krivca sa američke strane koji kvari odnose sa evropskim saveznicima okupljenim u NATO, preteći prestankom finansiranja alijanse, pozivi na građenje nezavisnije evropske odbrane čuli su se i za mandata Džozefa Bajdena.

Haotična evakuacija iz Avganistana podvukla je hitnu potrebu za evropskom strateškom autonomijom, izjavio je u septembru 2021. predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel ističući da je zabrinut što EU nije bila sposobna da bez američke pomoći evakuiše sopstvene i građane Avganistana koji su ih podržavali.

Iako je u istom intervjuu opisao predsednika Bajdena kao predanog i iskrenog saveznika, Mišel tada nije propustio da zapazi da je većina evropskih zemalja podržala SAD da aktivira član 5 NATO sporazuma posle napada na Njujork 11. septembra 2001. i to po prvi put, dok ni Tramp ni Bajden gotovo da nisu ni obavestili evropske saveznike o vojnom angažovanju sa Talibanima 2020. godine ili povlačenju iz Avganistana. 

Ne čudi stoga što je prvo novinarsko pitanje na konferenciji kojom je najavljeno potpisivanje trećeg i "do sada neviđenog" sporazuma, bilo upućeno baš Šarlu Mišelu i uz podsećanje na njegove reči od pre godinu i po dana, glasilo: da li je evropska strateška autonomija mrtva ili "stavljena na čekanje" sa sporazumom i pojašnjenjem da su vojni napori EU usklađeni sa NATO naporima?

Mišel je ponovio da vojne strategije dve organizacije dopunjuju jedna drugu, odnosno, usklađene su jedna sa drugom.

"Autonomija, nezavisnost je veoma važna kako bi ubuduće jačali otpornost na pretnje i jasno je da je to nešto što treba da bude postignuto u saradnji sa našim prijateljima i saveznicima", rekao je Mišel, čija je ranija izjava upozoravala na nesposobnost Evrope da reaguje bez američke podrške. 

No, vremena su se očigledno promenila, i to je konstatovalo sve troje potpisnika sporazuma, ističući, svako ponaosob u svom govoru, da je NATO i EU u sporazum "naprednog nivoa" gurnula - Rusija.

Vojna operacija u Ukrajini ojačajala je savezništvo NATO i EU, istakli su generalni sekretar Severnoatlantske alijanse i predstavnici Evropske unije, s tim što su Fon der Lajen i Mišel obrazložili to kao "odbranu evropskih vrednosti", dok je Stoltenberg zauzeo više vojno-stratešku poziciju, ponavljajući da ne treba potcenjivati Rusiju koja mobiliše snage, naoružava se, pokazuje da je spremna da nastavi da ratuje, pa ovaj sporazum šalje poruku o jedinstvenom "frontu" protiv njenih vojnih napora u Ukrajini.

"Putin je želeo manje NATO-a, a dobio je suprotno: imaće više NATO-a i više EU", rekao je Mišel, aludirajući na to što su Finska i Švedska zatražile da budu primljene u članstvo u Severnoatlantskoj alijansi, ali i na jačanje NATO prisustva na istoku Evrope.

Zahtev predsednika Ruske Federacije, i to ne samo od februara prošle godine, već i mnogo puta pre toga ponavljan, bio je da se NATO skloni sa granica Rusije, da se vojni savez odmakne od teritorije vojne sile. Za SAD, njenog partnera EU i druge članice NATO, taj zahtev, očigledno nije legitiman jer one nastavljaju baš ono što je bio jedan od okidača za početak vojne operacije u Ukrajini: širenje alijanse do granica direktnog sukoba.

I ruski zahtev da Ukrajina bude vojno neutralna i da pruži čvrste garancije da neće pristupiti NATO-u naišao je na podjednako nerazumevanje. U tački tri zajedničkog sporazuma u kojoj se osuđuje "ruska agresija" na Ukrajinu navodi se: "u potpunosti podržavamo pravo Ukrajine na samoodbranu i da izabere sopstvenu sudbinu".

EU je tako kao "sopstvenu sudbinu" odabrala konfrontaciju sa Rusijom, ali je u zajedničkom sporazumu koji je potpisala još jedna zemlja poimenično navedena kao moguća pretnja - Kina. 

Kineska politika u eri rastućeg strateškog nadmetanja predstavlja "izazov koji zahteva odgovor". Osim "ruskog imperijalističkog rata", Ursula fon der Lajen upozorila je na konferenciji za novinare u Briselu da i Kina želi da svetski poredak preokrene u svoju korist.

Čime je to Kina zapretila EU pa je zavredela mesto u zajedničkom sporazumu o vojnom savezu, Lajenova je tokom govora na konferenciji za medije izdvojila jedino poluprovodnike sa kojima se Evropa "opasno vezala za jedan region". Ako je pod tim regionom mislila na Kinu.