Vlada predsednika Francuske Emanuela Makrona predstavila je plan za postepeno podizanje minimalne starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine do 2030. godine.
Namera vlade je da se granica za penzionisanje od 1. septembra ove godine povećava za tri meseca godišnje, a reforma ima za cilj da uskladi penzionu potrošnju, za koju se očekuje da će dostići deficit u narednih 25 godina. Moguće su i izmene kada je reč o minimalnom radnom stažu da bi se stekao uslov za punu penziju. Vlada tvrdi da je to jedan od načina da se osigura da ceo sistem ne ostane bez novca.
Ovaj potez izazvao je gnev među sindikatima koji su odmah pozvali na štrajk u znak protesta protiv najavljene reforme. Protesti su najavljeni za 19. januar, a iz sindikata kažu da je ovo tek početak "jake mobilizacije".
Bune se i radnici i političari
Anketa koju je "Elabe" sproveo za BFM TV, pokazala je da 47 odsto ispitanika želi da minimalna starosna dob za penzionisanje ostane na 62 godine, a 25 odsto kaže da bi je trebalo smanjiti. Čak su i predstavnici umerenih sindikalnih organizacija najavili da će radnici prestati sa radom i izaći na ulice ukoliko predsednik Emanuel Makron ovaj plan sprovede u delo.
Nisu nezadovoljni samo radnici. Brojni opozicioni političari najavili su da će blokirati glasanje o zakonu u parlamentu, a među njima su predsednica desničarske stranke "Nacionalno okupljanje" Marin Le Pen i lider radikalne levice Žan-Lik Melanšon.
Makron kaže da je reforma od suštinskog značaja za povećanje relativno niske stope zaposlenosti među starijima i izbegavanje stalnih deficita u javnom sistemu koji se finansira putem doprinosa radnika.
Sindikati, pak, tvrde, da će ovim potezom država nepravedno kazniti niskokvalifikovane i najsiromašnije radnike koji su počeli da rade vrlo mladi.
Šefica sindikata CFDT Loren Berže poručila je, nakon sastanka sa liderima drugih radničkih organizacija, da penzioni sistem nije u opasnosti, kao i da ništa ne može da opravda ovako brutalnu reformu.
Premijerka Elizabet Born saopštila je juče da je svesna da reforma izaziva strahove, ali je ocenila da je to "pravedan plan koji donosi društveni napredak".
"Majka svih reformi"
Penziona reforma je u Francuskoj oduvek osetljivo pitanje, a obračun oko onoga što su francuski zvaničnici nazvali "majkom svih reformi" trebalo bi da bude odlučujući trenutak u Makronovom drugom i poslednjem predsedničkom mandatu.
Ukoliko odluči da sprovede najavljene promene, verovatno će se suočiti sa gnevom radnika i masovnim štrajkovima, zbog kojih su neki od njegovih prethodnika i odustali od planova da izmene zakone vezane za rad i penzionisanje.
Međutim, odustajanje od reformi moglo bi da ugrozi Makronovu težnju da provuče državu kroz transformaciju u korist poslovanja. Ovo nije prvi put da se francuski lider našao između dve vatre. Tako je 2020. povukao drugi predlog penzione reforme nakon višemesečnih demonstracija, a kao razlog naveo je pandemiju virusa korona.
Stoga predsednika i državu čekaju teški dani, jer se zemlja već bori sa inflacijom i rastućim cenama električne energije koje opterećuju i građane i preduzeća.
Javne finansije su takođe u problemu usled ogromne potrošnje tokom pandemije virusa korona i energetske krize. Bez izmena penzionog sistema, samo će on zabeležiti godišnji deficit od čak 0,8 odsto godišnje ekonomske proizvodnje u narednih deset godina, pokazuju procene francuskih vlasti.