Svet
Padaju kao snoplje: Kriza zdravstvenog sistema kriva za povećanu smrtnost Britanaca
Prošle godine u Velikoj Britaniji umrlo je više od 650.000 ljudi, što je najviša stopa smrtnosti u poslednjih 50 godina, ukoliko se izuzme pandemija
Oko 25.000 zaposlenih u hitnoj pomoći izašlo je danas ponovo na ulice Velike Britanije štrajkujući zbog niskih primanja i uslova rada.
Zdravstveni radnici žale se da nedostaje radna snaga u ovom sektoru i upozoravaju da bi nekim zdravstvenim radnicima plate mogle da padnu ispod minimalca, preneo je AP. Sa predstavnicima zdravstvenih sindikata sastali su se u ponedeljak predstavnici vlade, ali dogovor nije postignut, a rešenje se, za sada, ne nazire. To, međutim, nije jedini problem u britanskom zdravstvu.
U Velikoj Britaniji je tokom prošle godine registrovano više od 650.000 smrtnih slučajeva, što je, kako Bi-Bi-Si piše, jedan od najviših nivoa smrtnosti u poslednjih 50 godina, ukoliko se izuzme pandemija.
I "Blumberg" potvrđuje da su Engleska i Vels imali jednu od najgorih godina kad je reč o umiranju, u poslednjoj deceniji.
"Umrlo je gotovo 35.000 ljudi više nego što je uobičajeno, a višak smrtnih slučajeva je u porastu u poslednje tri nedelje prošle godine zbog porasta broja slučajeva gripa i upale pluća", navodi "Blumberg" pozivajući se na zvanične podatke.
Krivac za ovu statistiku više nije isključivo pandemija, a odgovornost za povećane stope smrtnosti, mnogi vide i u katastrofalnom stanju u kome se ove godine našao britanski zdravstveni sistem.
Jer, kovid, kako prenosi Bi-Bi- Si, i dalje ubija ljude, ali je sada odgovoran za manje smrtnih slučajeva nego na početku pandemije. Naime, u 2022. godini od korone je umrlo oko 38.000 ljudi što je znatno manje nego 2020.godine kada je bolest pokosila više od 95.000 britanskih građana.
"Početkom 2022. godine, stope smrtnosti su izgledale kao da su se vratile na nivoe pre pandemije. Tek u junu je broj smrtnih slučajeva počeo da raste – baš kada je i broj ljudi koji satima čekaju u engleskim bolnicama dostigao nivo koji se obično viđa zimi", piše Bi-Bi-Si.
Ovaj medij navodi i izjavu predsednika Kraljevskog koledža urgentne medicine Edrijena Bojla koji je sugerisao da zbog krize u hitnoj pomoći nedeljno umre od 300 do 500 ljudi koji ne dobiju odgovarajuću negu.
To nije cifra koju priznaje Nacionalna zdravstvena služba Engleske, ali je otprilike brojka koju dobijemo ako pomnožimo broj ljudi koji predugo čekaju u hitnoj pomoći sa procenjenim dodatnim rizikom od smrti zbog tog predugog čekanja (od pet do 12 sati).
"Moguće je raspravljati o preciznim brojevima, ali nije kontroverzno reći da su vam šanse da preživite manje ako duže čekate na lečenje, bilo da čekate da hitna pomoć stigne do vas, da ste zaglavljeni u kolima hitne pomoći ispred bolnice ili u hitnoj pomoći", zaključuje Bi-Bi- Si.
I "Blumberg" veruje da bi ovi podaci mogli da budu dodatna glavobolja za vladu premijera Rišija Sunaka koji oteže sa rešavanjem štrajkova bolničkog osoblja u zemlji, pa tako ljudi duže nego ikada čekaju na hitnu pomoć i preglede u bolnicama.
