Ko veruje američkim uveravanjima? Neće u sukob s Kinom, a Japan i Tajvan pune oružjem

Kina je "najveći zajednički strateški izazov" za Vašington, Tokio i njihove saveznike, ali će se Sjedinjene Američke države truditi da nadmetanje sa tom državom ne preraste u sukob, rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken.

"Japanske kolege i mi smo saglasni da je Kina najveći zajednički strateški izazov sa kojim se suočavamo, kao i naši saveznici i partneri", naveo je Blinken na zajedničkoj konferenciji sa japanskim ministrom spoljnih poslova Jošimasom Hajašijem i japanskim ministrom odbrane Jasukazuom Hamadom, a prenosi TASS.

Ali, sve će, kako tvrdi, biti učinjeno da do konflikta ne dođe.

"Ne tražimo sukob, odgovorno se ponašamo u tom rivalstvu, ali ćemo se truditi da održimo linije komunikacije otvorenim, i uradimo sve što možemo kako bismo sprečili da ovo rivalstvo preraste u sukob", istakao je američki državni sekretar.

Podrška militarizaciji Japana

Blinken je dodao da je SAD zadovoljan odlukom Japana da do 2027. godine udvostruči potrošnju novca na odbranu. Po tom petogodišnjem planu, naime, ova dalekoistočna zemlja odustaje od svojih sedam decenija pacifizma, i nabavlja rakete koje mogu da pogode brodove i kopnene ciljeve udaljene 1.000 kilometara.

Činjenica da Amerika zdušno podržava militarizaciju Japana ne zvuči kao "izbegavanje sukoba" o kojem Blinken govori.

A da uveravanja državnog sekretara SAD nemaju mnogo utemeljenja u praksi, potvrđuju najave planova za uvođenje puka marinaca u Japanu ministra odbrane Lojda Ostina, koji bi značio dovođenje značajnih vojnih kapaciteta (uključujući protivbrodske rakete) praktično u kinesko dvorište.

"Iako se ukupan broj američkih trupa u Japanu neće promeniti, novo raspoređivanje biće ostvarivanje prve od nekoliko ovogodišnjih najava o vojnim snagama u Aziji kojima će biti cilj da nateraju Peking da dvaput razmisli pre nego što započne bilo kakav sukob", piše Rojters.

Protivbrodske rakete, inače, stižu u Japan u okviru obnovljenog puka marinaca od 2.000 vojnika koji će se fokusirati na napredne obaveštajne podatke, nadzor i transport, rekli su američki zvaničnici ovoj agenciji.

Dodali su i da će četa američke vojske od oko 300 vojnika i 13 plovila biti raspoređena do ovog proleća da pomogne u transportu američkih i japanskih trupa i opreme.

Trenutno je na teritoriji Japana već 45.000 američkih vojnika.

Naoružavanje i obučavanje Tajvanaca

U američki pacifizam teško je poverovati i zbog toga što Tajvan, na koji Kina polaže pravo kao na sopstvenu teritoriju, nema formalne diplomatske odnose ni sa jednom članicom NATO-a, ali ima bliske (i to vojne) veze sa Sjedinjenim Državama, koje su glavni međunarodni izvor oružja na ostrvu.

Potpukovnik vazduhoplovnih snaga Vu Bong-Jeng koji je Rojtersu rekao da je pohađao šestomesečni kurs na Odbrambenom koledžu NATO-a u Rimu 2021. godine, potvrdio je da Amerikanci i saveznici vojno obučavaju Tajvance, iako je on to nazvao "akademskom, a ne vojnom razmenom".

"Tokom godina, obrazovne institucije NATO-a, kao što su Odbrambeni koledž NATO-a i NATO škola Oberamergau, sarađivale su sa akterima iz celog regiona, uključujući i iz Tajpeja", rekao je i zvaničnik NATO-a.

I u svom novom strateškom konceptu dogovorenom u junu, NATO je Kinu takođe opisao kao izazov "interesima, bezbednosti i vrednostima" alijanse, dodajući da je reč o ekonomskoj i vojnoj sili koja ostaje "nepredvidiva u pogledu svoje strategije, namera i vojnog jačanja".