Svet
Francuski stručnjak: Za ekološku tranziciju moramo da iskoristimo sve evropske rudnike
EU pokušava da sledi stope svojih glavnih rivala, Kine i SAD, ali ni u geološkom, ni u tehničkom, ni u finansijskom smislu još uvek nema dovoljno sredstava, ocenio bivši predsednik francuske grupe za nuklearno gorivo "Orano"
Ekološka tranzicija zahteva preuređenje svih mogućih kapaciteta za proizvodnju retkih sirovina i metala širom Evropske unije, rekao je u intervjuu za "Euraktiv" Filip Varen, bivši predsednik francuske grupe za nuklearno gorivo "Orano".
Varin je prošlog januara francuskoj vladi podneo izveštaj o "obezbeđivanju snabdevanja industrije mineralnim sirovinama", tvrdeći da bi njihova eksploatacija i proizvodnja u Evropi trebalo da bude imperativ.
Ekološka tranzicija zahteva velike količine metala, na primer za električne baterije, solarne panele ili vetroturbine, i stoga je ona "izuzetno politička", smatra francuski stručnjak.
Ipak, dodao je Varin, šira javnost ne podržava otvaranje rudnika, a politički lideri nisu dovoljno upoznati sa problemom.
"Treba da izađemo iz okvira klasične tržišne ekonomije tako što ćemo podsticati razvoj rudarske industrije EU kroz finansijsku podršku država članica", ocenio je on.
EU mora pažljivo da pogleda šta je Kina radila poslednjih 20 godina i šta SAD žele da uvedu svojim Zakonom o smanjenju inflacije – paketom antiinflacionih mera kojim se predviđa smanjenje emisije štetnih gasova u narednih deset godina, dodao je francuski stručnjak.
Varin je ocenio da je za EU cilj što veća autonomija, a da mu se "čini da je 30 odsto autonomije moguće postići do 2030".
"Da bismo to postigli, moramo da iskoristimo sve evropske rudnike za ključne i strateške metale", rekao je on.
EU pokušava da sledi stope svojih glavnih rivala, Kine i SAD, ali ni u geološkom, ni u tehničkom, ni u finansijskom smislu još uvek nema dovoljno sredstava da obezbedi stabilno snabdevanje, ocenio je Varin.
On je za "Euraktiv" izjavio da razvoj industrije u EU "ne dovodi u pitanje potrebu za novim strateškim partnerstvima sa nizom zemalja kao što su Norveška, Kanada, Australija i naravno Čile", sa kojim je blok u decembru potpisao sporazum kojim se liberalizuje pristup čileanskom litijumu.
"Pitanje pristupa ključnim metalima mora da igra važniju ulogu u sporazumima koje EU potpisuje", naglasio je.
To bi, kako je rekao, pomoglo "podsticanje primene ekoloških i socijalnih standarda u zemljama proizvođačima" po uzoru na standarde EU.
Ukoliko država kao što je Kina, na primer, ne želi da se pridržava rudarskih standarda EU, blok "mora da bude u mogućnosti da promeni dobavljača", iako je to težak zadatak budući da Kina kontroliše 50 odsto lanca proizvodnje baterija i 90 odsto lanca proizvodnje magneta, dodao je francuski stručnjak i zaključio da će potreba za ključnim metalima rasti u narednih deset godina.
