Vatikanske igre prestola

U desetu godišnjicu od stupanja na tron Svetog Petra, poglavar Rimokatoličke crkve papa Francisko ušao je sa napisima u zapadnim medijima da mu deo kardinala sprema ostavku. Navodno im smeta papin previše liberalni pristup dogmama crkve, ali i društvenim pitanjima.

Zanimljivo je da su se za celu tematiku zainteresovali i britanski mediji, pa tako "Telegraf" piše da konzervativcima u kardinalskim redovima, prema nezvaničnim saznanjima, smetaju papini stavovi o homoseksualnosti, abortusu, pričešću razvedenih pa ponovo venčanih...

Papa koji sa vernicima razgovara telefonom, živi u zgradi namenjenoj službenicima Vatikana, a ne rezidenciji namenjenoj papama, otvoreno govori o pitanjima modernog doba, zalaže se protiv klerikalizma, jedan krajnje neoubičajeni i manje formalan papa, s jedne strane naišao je na glasno odobravanje dela javnosti, i crkvene i one šire, dok je s druge strane bio na udaru oštrih kritika, kao retko koji papa pre njega.

Krajnje je neuobičajeno da kardinali tako često i tako oštro javno kritikuju glavni autoritet u crkvi, papu, pa da idu čak toliko daleko da njegove odluke smatraju putem ka uništenju Rimokatoličke crkve. Ne prvi, već ko zna koji put, šuška se o papinoj ostavci. "Telegraf" navodi da će deo krugova Katoličke crkve navodno  izvršiti pritisak na papu da se sam povuče sa trona Svetog Petra.

To je učinio i njegov prethodnik, papa Benedikt Šesnaesti, i to prvi put posle 600 godina. Nemački papa povukao se iz zdravstvenih razloga i poživeo još bezmalo deset godina kao "papa emeritus", a njegova smrt poslednjeg dana prošle godine kao da je otvorila Pandorinu kutiju nagađanja o sudbini aktuelnog pape i stanju u vrhu Katoličke crkve.

Širi se moć antihrista

Portal "Ameriken konservativ" objavio je nedavno isečak iz pisma koje je papa Benedikt Šesnaesti 2015. godine poslao slovačkom političaru i nekadašnjem ministru spoljnih poslova Vladimiru Palku, koji se opisuje kao tvrdi katolik.

Palko za kratko pismo kaže da je za njega bilo šokantno.

Imao je nameru da ga objavio posle papine smrti, ali za sada se nije odlučio da to uradi. Umesto toga, u intervjuu za konzervativni "Standard" posle papine sahrane on je otkrio samo deo pisma, koji je preneo i američki portal.

"Dok gledamo kako se širi moć antihrista, možemo samo da se molimo da će nam Gospod dati jake pastire da brane njegovu crkvu od snaga zla u ovom odsudnom času", piše u pismu počasni papa Benedikt.

Vreme primirja je prošlo

Prerano je reći da li će dugogodišnja netrepeljivost dve struje, one koja je bila uz nemačkog papu i one koja podržava prvog papu  jezuitu, Franciska, eksplodirati u ružan sukob pred očima svih, piše uticajni katolički dnevni list "La kroa" u međunarodnom izdanju na engleskom jeziku.

Ističe se da je smrt pape Benedikta Šesnaestog označila kraj krhkog primirja između dve uticajne frakcije u Katoličkoj crkvi.

"Oni koji misle da će smrt Benedikta Šesnaestog dati papi veću slobodu u upravljanju crkvom bez senke bivšeg pape koja se nadnosila nad njim, treba da razmisle ponovo. Benedikt je ustvari bio neutrališući element koji je držao radikalne struje oba tabora po strani. Tog elementa više nema", konstatuje se u članku.

Bilo je potrebno svega nekoliko sati od objavljivanja vesti da je Benedikt umro do prve fame u javnosti o odnosima dvojice prelata. Izazvali su je delovi knjige sekretara bivšeg pape nadbiskupa Georga Gensvajna, prosleđeni novinarima, u kojima se iznosi da je Benedikt sa neodobravanjem gledao na neke ključne odluke aktuelnog poglavara Rimokatoličke crkve.

Ko sam ja da sudim homoseksualcima

Knjiga nadbiskupa Gensvajna, koji je 20 godina bio Benediktov lični sekretar, "Ništa osim istine" pojavila se u italijanskom izdanju 12. januara.

U njoj, kako je preneo Rojters, između ostalog, nemački nadbiskup iznosi da je Benedikt negodovao zbog odluke svog naslednika na tronu Svetog Petra da odbaci tradicionalnu latinsku misu, a imao je zamerke i na stavove koje je izneo o homoseksualnosti i abortusu u intervjuu za italijanski jezuitski list šest meseci pošto je postao papa.  

Francisko je tada podsetio na svoje reči da "ako je homoseksualac dobronameran i u potrazi za Bogom, ko sam ja da sudim", kao i da "religija ima pravo da iznese svoje mišljenje u službi ljudima, ali nas je Bog u svom stvaranju načinio slobodnim: nemoguće je duhovno se mešati u život neke osobe".

Papa je tada istakao i da je učenje crkve po pitanjima homoseksualnosti, abortusa, jasno i da je on sin crkve, ali i da pastirska služba ne sme biti opsednuta upornim nametanjem mnoštva doktrina, već da treba da se usredsredi na ono što je suštinsko, kao što je blagoveštenje spasenja, a da onda iz toga izvlači moralne posledice i učenja.

Francisko je sam zatražio komentare od Benedikta na ovaj intervju, a on mu je u dugačkom pismu između ostalog odgovorio da je neophodno boriti se protiv konkretnog i praktičnog opovrgavanja Boga živoga kroz abortus i eutanaziju, kao i da se treba paziti rodne ideologije kao manipulacije.

U tadašnjim medijskim izveštajima, reakcije katoličkog sveštenstva na papin intervju išle su od oduševljenja novim kursom koji je nagovestio papa Francisko i njenom spremnošću da prigrli sve sinove i kćeri crkve do oštrog protivljenja s pitanjem gde će se povući granica i da li će i deklarisani gej muškarci moći da postanu sveštenici – jer ko sam ja da sudim.

Svete tajne za razvedene

Benedikt, prema pisanju njegovog sekretara, nije bio zadovoljan ni time što papa nije odgovorio 2016. na pismo četvorice kardinala koji su tražili od njega da razjasni neka pitanja braka.

Kardinali Valter Brandmiler, Rejmond Burke, Karlo Kafara i Joakim Majsner tražili su od pape Franciska da im rastumači delove svoje enciklike "Amoris laetitia" (Radost ljubavi). Prethodno je 45 teologa takođe poslalo papi pismo iznoseći da nedovoljno razjašnjeni delovi enciklike, koji se tiču primanja pričešća za razvedene i ponovo u braku, podrivaju vekovima stara učenja crkve.

Katolička crkva ne poznaje razvod braka, crkveni brak može se proglasiti ništavim u vrlo komplikovanoj proceduri i formalno čak ni to nije razvod, pa stoga ne treba da začudi pažnja koju je dobio jedan kratki pasus u "Amoris laetitia".

Kardinali su u veoma formalnom obraćanju pitali papu da li je posle enciklike posvećene porodici i braku sada postalo moguće dati oprost i primiti na Sveto pričešće osobu koja, dok je vezana valjanom bračnom vezom (jer razvoda za katolike nema), živi sa drugom osobom "na bračni način" i može li se izraz "u određenim slučajevima" primeniti na razvedene koji u novoj zajednici žive na bračni način.

Kardinalima nije bilo jasno da li Crkva uči da razvod ne raskida bračnu vezu, ali da nevenčani mogu u određenim slučajevima da legalno stupe u intimne odnose ili da razvod raskida bračnu vezu (što bi bila velika novina) ili da razvod ne raskida bračnu vezu ali da primanje na Sveto pričešće razvedenih ne znači da crkva odobrava njihov status.

Da li je i dalje na snazi učenje Svetog Jovana Pavla Drugog da postojanje apsolutnog morala zabranjuje suštinska zla dela i obavezujuće je bez izuzetaka, kao i da li je i dalje moguće potvrditi da je osoba koja je prekršila Božje zapovesti, poput preljube, počinila težak greh, pitali su katolički velikodostojnici.

Na kardinalske dubiae, nedoumice, papa nije ništa odgovorio. 

Sinod o sinodalnosti

Verovatno najoštrije kritike čule su se na račun papinih planiranih reformi sinoda.

Papa Francisko i Katolička crkva pripremaju se ove godine za značajan događaj za život crkve: Sinod o sinodalnosti, veliki radni skup čiji će prvi deo biti održan u oktobru ove, a drugi istog meseca sledeće godine.

Događaj pojedini visoki crveni velikodostojnici Katoličke crkve nazivaju najvažnijim posle Drugog vatikanskog sabora. Radi se o tzv. opštem sinodu, koja okuplja sve biskupe koji pod vođstvom pape raspravljaju o pitanjima vere, morala i discipline. Na ovom konkretno razgovaraće se o sinodalnosti, odnosno učestvovanju cele crkve u raspravama i odlukama.

Papa već duže vreme želi da u rad sinoda uključi što više laika, da ženama da veću ulogu u crkvi, (2021. imenovao je prvu ženu u istoriji Vatikana za podsekretara Sinoda biskupa), u rasprave i razmatranje mogućih odluka čuje mišljenje marginalizovanih grupa, onih ka kojima pokazuje posebnu naklonost, inače, u celom svom mandatu.

Siromašni, migranti, zatvorenici, beskućnici, svi oni imaju posebno mesto u papinoj misiji i sa njima se susreće i lično, reklo bi se, mnogo više nego njegovi prethodnici. Rekavši da ne želi da sudi homoseksualcima, ženama koje su izvršile abortus, na neki način založio se i za njih. Struja koju često nazivaju konzervativnom zamera mu, međutim, što je u plemenitoj nameri da priđe svakom srcu – zaboravio na katolike, one koji idu redovno u crkvu i čine njeno jezgro.  

Uz to, sada bi u rasprave o učenjima crkve mogao da uključi ljude sasvim nekompetentne da takve rasprave vode, i to sa opasnošću da budu i većina, suština je zamerki.

"Katolik herald" pisao je da kritičari "nove sinodalnosti", koja podrazumeva veću otvorenost za sve, ukazuju da je u celom procesu malo predstavljeno šta misli većina katolika, dok su isuviše zastupljena gledišta liberalnih grupa unutar crkve.

Oštar je bio nemački kardinal  Ludvig Miler koji je izjavio da sinodski proces predstavlja "neprijateljsko preuzimanje" crkve, a u intervjuu za EVTN rekao da "sanjaju o drugačijoj crkvi koja nema ništa sa katoličkom verom i žele da zloupotrebe proces i usmere katoličku crkvu ne samo u drugom pravcu, već ka uništenju".

Nedavno preminuli kardinal Džordž Pel, vrlo uticajna ličnost u Vatikanu i nekad bliski saradnik pape Franciska, koji se našao pod, kasnije odbačenim, optužbama za seksualno zlostavljanje, izneo je slično mišljenje u posthumno objavljenom tekstu u "Spektatoru". 

Pel piše da je pripremni dokument za prvi deo sinoda "jedan od najnesuvislijih dokumenata ikada poslatih iz Rima", a da se Božji san o sinodalnosti pretvara u toksičnu noću moru. 

Nazivajući ga "njuejdž dobrom voljom" Pel piše da to nije rezime učenja Katoličke crkve ili Novog zaveta. "On je nedovršen, neprijateljski u značajnoj meri prema apostolskoj tradiciji i nigde ne prepoznaje Novi zavet kao reč Božju, normativ za sva učenja o veri i moralu".

Član Teološkog povereništva Sinoda i glavni sekretar Međunarodne teološke komisije Pjero Koda u razgovoru za "Vatikan njuz" razuverava da se radi o demokratizaciji i preglasavanju.

"Postoji opasnost od nesporazuma, rizik da se pomisli da učiniti da sinodalnost zasija u životu crkve znači otvoriti se demokratizaciji u kojoj odlučuje igra većine i manjine. Ali, nije tako. Crkva je događaj Svetog Duha i pravi protagonista sinoda je Sveti Duh koji usklađuje različitosti i pretvara ih u jedinstvo koje je sam Hrist", rekao je Koda.

Ostavka je već predata

Nekoliko papinih izjava nagovestilo je da bi on mogao da se sam povuče sa trona Svetog Petra, poput one da smatra da Benedikt Šesnaesti ne bi trebalo da bude jedini "papa emeritus", ali su velikodostojnici Vatikana uvek demantovali da papa namerava da se povuče sa čela Rimokatoličke crkve.

U decembru prošle godine, papa Francisko prvi put je javno govorio o tome da je predao svoju ostavku Državnim sekretarijatu Vatikana i to, po svemu sudeći, još 2013. godine. Ako njegovo zdravlje bude toliko narušeno da više ne bude u stanju da upravlja brodom crkve, povući će se, rekao je rimski pontif za španski "Ej-Bi-Si".

Nekonvecionalni pristup i promene u stavu, ali i učenju crkve, zbog kojih su ga jedni hvalili, drugi bi možda nazvali i blasfemijom, da nije u pitanju rimski papa, toliko su njihove zamerke bile oštre.

Treba li u upravljanju crkvom biti liberalniji od prethodnika ili podjednako konzervativan, možda i nije najvažnije pitanje koje muči Katoličku crkvu. Dramatičan pad broja vernika, naročito onih koji idu redovno u crkvu, pre svega u Evropi, ali i Severnoj Americi, mnogo je veći razlog za brigu.

Da li je za to kriv konzervativizam ili liberalizam Crkve neka ostane otvoreno pitanje.