Svet
Druga normanska invazija: Kako je tapiserija postala oruđe meke moći
Meseci razgovora bili su potrebni da bi se osigurao sporazum koji je pozdravljen kao dokaz poboljšanih anglo-francuskih odnosa
Napoleon Bonaparta ju je video kao propagandno sredstvo za promociju svoje planirane invazije na Britaniju. Nacisti su bili fascinirani njom.
Sada se tapiserija iz Bajea vraća u Englesku posle više od 900 godina, kao 70 metara dugačak simbol pomirenja Velike Britanije sa Francuskom nakon Bregzita.
Tapiserija govori o presudnom trenutku u istoriji Engleske - normanskoj invaziji 1066. godine – i predstavlja uzbudljivu priču u stilu stripa o ambiciji, izdaji, užasu rata i smrti.
Smatra se da su delo, koje je zapravo višebojni vuneni vez na lanenoj podlozi, a ne tkana tapiserija, izradile monahinje u Engleskoj u 11. veku i posvećeno je pobedi Vilijama Osvajača nad tadašnjim engleskim kraljem Haroldom Godvinsonom. Podkast Bi-Bi-Sija je nedavno zaključio da prikazuje 623 muškarca, 190 konja, 37 brodova i 35 pasa — ali samo tri žene.
Ipak, priča koja stoji iza značajnog kulturnog sporazuma, koji je francuski predsednik Emanuel Makron najavio u julu, sama po sebi je saga koja se proteže godinama unazad, a ostvarena je tek nakon diplomatskog rada na najvišem nivou, tajnih dogovora, sukoba u poslednjem trenutku i kulturnog škrgutanja zubima.
Makron je prvobitno pokrenuo ideju o pozajmljivanju dela 2018. godine na samitu sa tadašnjom premijerkom Terezom Mej, ali je projekat propao zbog otpora francuskih kulturnih zvaničnika, nedostatka političke volje i zatvaranja muzeja zbog pandemije.
Razgovori su ozbiljno ponovo rasplamsani tek ove godine, jer su obe strane nastojale da iskoriste prikaz engleskog poniženja kao simboličnu potvrdu poboljšanih anglo-francuskih odnosa koji sada obuhvataju odbranu, ilegalne migracije i zajednički pristup sukobima u Gazi i Ukrajini.
Ali, u poslednjem trenutku, dve strane su se sukobile oko troškova premeštanja britanskih artefakata u Francusku i francuskog zahteva da se njenim građanima dozvoli da besplatno vide tapiseriju u Britanskom muzeju, rekli su "Fajnenšel tajmsu" izvori.
Do dogovora je na kraju ipak došlo zato što su Makron i britanski kralj Čarls želeli da pokažu da je anksioznost zbog Bregzita iza nas.
"Verovatno je trebalo više godina da se ovaj projekat realizuje nego svi pregovori o Bregzitu", našalio se Makron u govoru britanskom parlamentu prošlog meseca. "Iako smo na kraju krajeva, uspeli."
Live
