Si-En-En: Ukrajina je postala laboratorija za testiranje američkog oružja

Zapadni vojni zvaničnici koriste sukob u Ukrajini kao poligon za svoje oružje

Ukrajina je postala laboratorija za testiranje zapadnog oružja koje ne opravdava uvek očekivanja i moglo bi da postane prošlost, prenosi Si-En-En.

"Ovo su borbeni testovi u stvarnom svetu", rekao je izvor iz zapadnih obaveštajnih službi. Kako prenosi Si-En-En, nijedno od zapadnog oružja "ranije nije korišćeno u sukobima između dve industrijalizovane zemlje", pa je Ukrajina postala "laboratorija za testiranje oružja u svakom smislu."

Ukrajinci su od početka ruske specijalne vojne operacije bili prinuđeni da pronazale jeftina rešenja za skupe probleme kao što je aplikacija za obaranje dronova ili izrada rezervnih delova preko 3D štampača ili prilagođavanje kamioneta u mobilne stanice za lansiranje granata.

Iako američki i drugi zapadni zvaničnici nemaju uvid u to kako tačno funkcionišu ukrajinski sistemi napravljeni po meri – velikim delom zato što nisu na terenu – i zvaničnici i analitičari kažu da je Ukrajina postala prava laboratorija za borbu za jeftina ali efikasna rešenja.

"Njihova inovacija je neverovatno impresivna", rekao je Si-En-Enu Set Džons, direktor međunarodnog bezbednosnog programa u Centru za strateške i međunarodne studije.

U međuvremenu, sukob u Ukrajini je takođe pružio Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima retku priliku da prouče kako njihovi sopstveni sistemi naoružanja rade pod intenzivnom upotrebom – i koju municiju koriste obe strane.

Neki visokoprofilni sistemi koji su dati Ukrajincima – poput drona "svičblejd 300" i projektila dizajniranog za gađanje neprijateljskih radarskih sistema – pokazali su se manje efikasnim na bojnom polju nego što se očekivalo. Haubice M777 se troše od česte upotrebe i gube u preciznosti, a i teško ga je pokrenuti i sakriti.

Sa druge strane, lagani višecevni raketni bacač M142 američke proizvodnje, ili HIMARS, bili su ključni za navodni uspeh Ukrajine – iako su zvaničnici naučili vredne lekcije o obimu i količini održavanja koju ti sistemi zahtevaju pod tako velikom upotrebom, piše Si-En-En.

Neimenovani oficir ukazao je da je lekcija koju bi SAD mogle da izvuku iz ovog sukoba da je artiljerija koja se vuče – poput sistema haubica M777 – stvar prošlosti. Ti sistemi se čestom upotrebom troše i gube na preciznosti, teško se premeštaju i još teže skrivaju, rekao je oficir.

Američki proizvođači oružja takođe su iskoristili priliku da prouče – i prodaju – svoje sisteme. Tako je "BAE sistems", podstaknut uspešnim ruskim napadima dronovima, najavio da su dizajnirali novo oklopno borbeno vozilo za vojsku, sa ekstra oklopima na krovu.

Uz to, u prvim danima sukoba, Nacionalna geoprostorno-obaveštajna agencija poslala je pet lakih osmatračkih dronova visoke rezolucije američkoj komandi za specijalne operacije u Evropi – u slučaju da mogu da se koriste u Ukrajini. Bespilotne letelice, koje je napravila kompanija pod nazivom "Heksagon", nisu bile deo takozvanog programa evidencije u Ministarstvu odbrane, što nagoveštava eksperimentalnu prirodu sukoba.

Robert Šarp, u to vreme šef Nacionalne geoprostorno-obaveštajne agencije, čak se javno hvalio da su SAD obučile "vojnog partnera" u Evropi o sistemu. "Ovo vam omogućava da izađete ispod oblaka i prikupite svoje geoobaveštajne podatke", rekao je Šarp za Si-En-En prošlog proleća.

Uprkos intenzivnim naporima male grupe američkih zvaničnika i spoljne industrije, ostaje nejasno da li su ovi dronovi ikada korišćeni u borbi.

U međuvremenu, brojni obaveštajni i vojni zvaničnici rekli su za Si-En-En da se nadaju da je stvaranje jeftinog oružja za jednokratnu upotrebu postalo glavni prioritet za odbrambene kompanije.

"Voleo bih da možemo da napravimo jednokratni dron za 10.000 dolara", čežnjivo je rekao jedan od zvaničnika.