Blaga zima u Evropi: Stari kontinent zamenio jednu krizu drugom

Rekordno visoke temperature širom Evrope pomogle su da se izbegne energetska kriza ali su nagovestile novu: skok cena hrane i, posledično, inflaciju.

Sa najvišim temperaturama od skoro 20 stepeni Celzijusa u delovima Poljske i više od 25 stepeni u Španiji, sedam evropskih zemalja zabeležilo je najvišu januarsku temperaturu za Novu godinu.

Osim što visoke temperature alarmiraju klimatske naučnike, brinu i poljoprivrednike u mnogim delovima Evrope. Bez snega, selo pati, upozorava najveće italijansko udruženje farmera "Koldireti".

Blage temperature su snizile cene energenata, što je dobra vest za potrošače koji su pogođeni rastućim troškovima i haosom na energetskom tržištu, koji su posledica EU sankcija Moskvi zbog pokretanja specijalne operacije u Ukrajini.

Sa druge strane, topla zima rizikuje da smanji prinose useva u vreme kada se farmeri već bore sa nestašicom đubriva – još jednom posledicom sukova u Ukrajini i EU sankcija – i još se nisu oporavili od prošlogodišnje suše. Sve to vrši pritisak na rastuće cene hrane u regionu, koje su ostale na rekordno visokim nivoima čak i kada je inflacija smanjena, piše "Politiko".

Kada temperature skoče previsoko, skoče i cene hrane, pokazalo je nedavno istraživanje Pola Grifina, profesora sa Kalifornijskog univerziteta koji je istraživao ekonomski i finansijski uticaj ekstremnih vremenskih prilika.

Lažna proleća

U nemačkoj pokrajini Saksonija-Anhalt, temperatura je sa -20 stepeni porasla na plus 17 u roku od dve nedenje u decembru. Ono što brine farmere je da će nestabilnost temperatura "prevariti" njegove useve ozime pšenice i ječma da rano proklijaju.

Ti zimski usevi podložniji su oštećenjima od mraza — što nije bitno ako se blage temperature nastave. U stvari, rani rast može da pomogne poljoprivrednicima. "Ali problem je što zima nije gotova", rekao je farmer Karl-Filip Bartmer.

Kao prilog njegovoj tezi usledilo je upozorenje meteorologa da se sledeće nedelje na severozapadu Evrope očekuje pad temperatura ispod sezonskih normi.

Hladno vreme će uskoro ponovo pogoditi i istočnu Nemačku, rekao je Bartmer. Kada se to dogodi, on se plaši da bi mogao da izgubi do 70 odsto useva ozimog ječma i pšenice zasejanih na njegovih 3.000 hektara zemlje.

"Kao poljoprivrednik ne možete preduzeti nikakve mere da smanjite štetu, samo možete da se nadate da su biljke dovoljno jake", rekao je on.

Voćne kulture, kao što su jabuke, kruške, šljive, kajsije, trešnje i grožđe, takođe su posebno osetljive na oštećenja od mraza, kaže Hans-Martin Fisel, stručnjak za ranjivost na klimatske promene i prilagođavanje u Evropskoj agenciji za životnu sredinu.

Iako zbog toplog perioda farmeri strahuju od sledećeg mraza, potpuni nedostatak snega takođe može da izazove probleme, kaže Fusel.

Toplije i nepredvidljivije vreme donosi nove štetočine i više ciklusa istih štetočina, rekao je Luka Gadoni iz "Koldiretija". To smanjuje prinose i povećava troškove poljoprivrednika, dodao je on.

Nema snega, nema vode

Najveći problem, međutim, prema ekspertima, jeste to što se delovi evropskog poljoprivrednog zemljišta oslanjaju na izvore vode koji se dopunjavaju topljenjem snega.

Sneg je veoma dobar za navodnjavanje zemljišta jer prekriva zemlju i topi se malo po malo, pa se voda polako upija tokom dužeg perioda, rekao je Gadoni. Nasuprot tome, jaka kiša često "spere" površinski sloj - posebno kada padne na suvu zemlju koja je manje sposobna da apsorbuje vodu.

Nedostatak snega prošle zime doveo je do presušivanja italijanske reke Po, najveće u zemlji koja protiče kroz poljoprivredno središte Italije.

Vrelo leto koje je usledilo dodatno je pogoršalo problem, jer se Jadransko more vratilo u donji tok Poa, ispunjavajući kanale za navodnjavanje slanom vodom koja šteti usevima i zemljištu.

Širom Evrope, 2022. je bila druga najtoplija godina u istoriji. Na mnogim mestima je bila i najsušnija. Italija je imala 30 odsto manje kiše i snežnih padavina od istorijskog proseka od 1991. godine, ocenjuje "Koldireti".

Sada, pošto je suša uništila polja, a nivoi vode u velikim jezerima poput Garde i Komo više nego prepolovljeni, italijanskoj poljoprivredi je potreban sneg, rekao je Paolo Di Stefano, šef kancelarije "Koldiretija" u Briselu. Ali tople temperature ove zime rizikuju ponavljanje prethodne godine.

To je upravo ono što se Alesandro Kalcano, uzgajivač pirinča iz doline reke Po u severnoj Italiji, nadao da će izbeći. U 2022. njegovi prinosi su pali za pet odsto, rekao je.

Kiša u poslednjih nekoliko meseci u godini pružila je nadu. Ali visoke zimske temperature mogle bi da dovedu do zastoja jer odsustvo snega rizikuje da ograniči zalihe vode za narednu sezonu, objasnio je on.

Kombinacija pada prinosa i rastućih troškova na farmama dovodi do viših cena za potrošače. "A ako cene hrane skoče, to će vrlo verovatno izazvati inflaciju", rekao je Grifin.

Dalji pritisak na cene hrane dolazi od neizvesnosti izazvane klimatskim promenama, jer Evropa ne samo da postaje toplija, već i njeni vremenski obrasci postaju nepredvidljiviji, rekao je Grifin. Suočeni sa ovim, farmeri i druge firme u lancu snabdevanja hranom nastoje da izgrade gotovinske rezerve kako bi se zaštitile od povećanog rizika.

Nepredvidljivost takođe ostavlja mnoge poljoprivrednike, navikle da planiraju svoju godinu po godišnjim dobima, bez mape puta.

"Niko nema jasan odgovor. Niko ne zna šta to znači ili šta može da se dogodi", rekao je Bartmer.