"Čitanje tuđih mejlova nije u redu. Ja sam za to platio. Ljudi moraju da imaju privatnost. Ali, vidite, nije da sam želeo da znam o čemu pričaju moje komšije. Želeo sam da znam o čemu pričaju oni u Sjedinjenim Državama. Bio sam siguran da se tamo dešavaju loše stvari", izjavio je poznati haker pod nadimkom Gučifer u novom intervjuu za "Intersept".
Iza portmantoa koji spaja imena italijanskog modnog brenda i biblijskog palog anđela nalazi se pedesetjednogodišnji Rumun i bivši taksista Marsel Lehel Lazar.
Lazar je 2013. godine došao u žižu svetske javnosti nakon što je, bez prethodnog hakerskog iskustva i obrazovanja, "upao" u privatne mejlove američkih zvaničnika i javnih ličnosti tako što je njihove lozinke pogodio na osnovu informacija koje je našao na internetu.
"Moj krajnji cilj je bio da pronađem obrasce lošeg ponašanja", rekao je on.
Na Gučiferovom "tapetu" našli su se i Doroti Buš Koh, sestra Džordža Buša, u čijim je mejlovima našao (i naknadno objavio) selfije bivšeg predsednika SAD u kupatilu, kao i savetnika bivšeg predsednika SAD Bila Klintona Sidni Blumental, za koga je otkrio da je vodio prepisku sa tadašnjom državnom sekretarkom Hilari Klinton oko državnih pitanja SAD, uključujući napad na američku diplomatsku misiju u Bengaziju s kraja 2012. godine.
"Sve vreme sam znao o čemu ti ljudi pričaju. Nekada sam znao više nego što su oni znali jedno o drugom", kaže danas Gučifer.
Svega nekoliko godina nakon Gučiferovih "likova", Hilari Klinton je optužena da je delila poverljive državne dokumente putem istog privatnog mejl servera koji je koristila za dopisku sa Blumentalom, a čije je postojanje prvi otkrio upravo skromni rumunski haker.
"Hilari Klinton je otperjala uprkos 'bezobzirnog nemara' ili za šta god ju je (tadašnji direktor FBI-ja) Džim Komi optužio. Ja sam odlsužio kaznu", kaže Gučifer za "Intersept", komentarišući istragu koju je FBI pokrenuo povodom mejlova Klintonove 2016. godine.
"Toliko mnogo licemerja" dodaje on, podsetivši da su mnogi zvaničnici SAD znali za problematičnu mejl adresu Hilari Klinton, uključujući i tadašnjeg zamenika šefa kabineta državnog sekretara Džejka Salivana.
Marsel Lehel Lazar uhapšen je u Rumuniji 2014. godine, dok je 2016. isporučen u SAD. Tvrdeći da je, pored Blumentalovog, uhakovao i privatni mejl server Hilari Klinton, Lazar je pristao da sarađuje sa pri istrazi kontroverznih prepiski.
Međutim, voljnost da sarađuje ga nije spasla zatvorske kazne, koju je služio do avgusta 2021. godine, nakon čega se vratio u Rumuniju. Sada priznaje da je o hakovanju mejl servera Klintonove lagao.
Gučiferovu onlajn personu će 2016. godine prisvojiti tzv. Gučifer 2.0 koji je 2016. navodno otkrio bliske veze Hilari Klinton sa "prijateljski nastrojenim" novinarima u vreme njene predsedničke kampanje.
U "likovima" Gučifera 2.0 našlo se i 20.000 mejlova Demokratskog nacionalnog komiteta, rukovodećeg tela američke demokratske stranke, koji su, između ostalog, ukazali da je stranački vrh "plavih" otvoreno favorizovao kandidaturu Klintonove nauštrb njenog glavnog stranačkog protivnika Bernija Sandersa, što je dovelo do ostavki četvoro visoko rangiranih zvaničnika.
Federalna porota u Vašingtonu je u optužbi iz 2018. godine tvrdila da je persona Gučifer 2.0 učestvovala u navodnom ruskom mešanju u američke izbore 2016. godine, te da iza nje stoji grupa ruskih hakera.
Upitan da prokomentariše činjenicu da je njegov "rad" inspirisao nekoga da preuzme njegov nadimak i iznese na videlo nove inkriminišuće podatke o američkim zvaničnicima, Lazar je odgovorio:
"To je bilo kao priznanje", rekao je on. "Osećao sam se dobro, jer sam u svih ovih 10 godina bio sam u ovoj borbi."
Gučiferov modus operandi u međuvremenu su uspešno primenili i drugi hakeri u različite svrhe. "Na svoj skroman način, verujem da sam otvorio nove vidike", smatra on.
Komentarišući razlog svoje "borbe", Lazar izjavljuje:
"Pogledajte poslednjih 20 godina politike Sjedinjenih Država. Sve su to laži, sve je potonulo tako duboko u blato."
Iako se više ne bavi hakovanjem, Lazar namerava da svoju "borbu" nastavi pisanjem, i trenutno radi na svojim memoarima.
"Nije me briga za sebe", rekao je on. "Ali brinem za sve stvari o kojima sam pričao, o politici i ostalom. Nastaviću da pratim američku politiku i reagovaću na to. Neću dozvoliti da voda samo teče, već ću intervenisati."