Kina globalni lider u nauci

U jedan odsto najcitiranijih naučnih radova na svetu najviše je publikacija kineskih naučnika – važan pokazatelj koji ukazuje da je ta zemlja globalni lider u nauci visokog kvaliteta.

Istraživanje iz kojeg slede ovi podaci sprovela je profesorka sa Džon Glen koledža državnog Univerziteta u Ohaju Kerolin Vagner sa grupom saradnika, a njihove nalaze preneo je portal "Ejžan tajms".

Značajno podizanje naučnih kapaciteta poslednjih godina nije svojstveno samo Kini, ali u slučaju te zemlje radi se o dramatičnom rastu koji bi trebalo da kreatore politike u Americi natera da se zapitaju koliko će kineska naučna nadmoć doprineti preraspodeli globalne moći.

Ukazuje se na to da je Kina decenijama unazad strpljivo ulagala u nauku i istraživanja, kao i da su od dvehiljaditih naovamo prešli put od radova koji nisu izazivali veliku pažnju naučne javnosti i smatrani su lošim kopijama zapadnih studija, do publikacija koje se odlikuju ne samo velikom citiranošću, već i originalnošću i inovativnim pristupom aktuelnim pitanjima nauke.

Od 2000. godine, Kina je na studije u inostranstvo poslala oko 5,2 miliona akademaca, većinu na prirodne nauke i inženjerstvo. Danas je ova zemlja, po ulaganju u nauku i tehnologiju, druga na svetu, odmah iza SAD. Takođe, sa kineskih univerziteta izlazi najviše doktora nauka iz oblasti inženjerskih nauka na svetu.

Što se tiče broja objavljenih naučnih radova, on raste iz godine u godinu, a 2017. kineski naučnici prvi put su pretekli američke po broju objavljenih naučnih radova.

Autorka upozorava da kvantitet ne znači nužno i kvalitet i da radovi iz Kine nisu toliko privlačili pažnju svetske naučne javnosti između 2000. i 2010. godine, pretežno zbog svoje neoriginalnosti.

Pokušavajući da proceni kvalitet kineskih studija, Vagnerova i saradnici okrenuli su se onome što se inače uzima kao pokazatelj kvaliteta naučne studije: citiranosti, odnosno tome koliko je određeni rad pomenut u drugim naučnim publikacijama.

Njihov nalaz pokazao je da je 2019. godine u jedan odsto najcitiranijih naučnih radova, najviše bilo kineskih (8.422), slede oni iz SAD (7.959) i EU (6.704).  

Prošle godine, kineski istraživači objavili su tri puta više radova o veštačkoj inteligenciji nego američke kolege, a u jedan odsto najcitiranijih radova iz ove oblasti dva puta je više kineskih nego američkih. Slična je situacija i kada je reč o radovima iz oblasti nanonauke, hemije, saobraćaja.

Ukazujući da je naučni kapacitet povezan sa vojnom i ekonomskom moći, navodi se da zbog toga kineski naučni rast SAD vide kao moguću pretnju zbog čega je i usvojen zakon koji izričito zabranjuje saradnju sa Kinezima u određenim oblastima istraživanja. 

Prema ovakvoj politici u sferi nauke, izražava se kritički stav uz opasku da je međunarodna naučna saradnja izuzetno važna, kako zbog boljeg kvaliteta radova kada na njima radi višenacionalni tim istraživača, tako i zbog toga što naučnici podstiču jedni druge da prave proboje u svom polju istraživanja.

"Kina se pridružila najnaprednijim naučnim i tehnološkim zemljama i neke upitanosti oko promene centara moći su razumljive. Ali SAD takođe može da ima koristi od uspona kineske nauke", zaključuje se u tekstu.

Za drugačiji pristup opredelio se "Špigl" koji je u članku u kojem se razmatraju uzroci i posledice kraja ere globalizacije, lamentirajući nad time što su demokratija i sloboda u povlačenju širom sveta, naveo da "autokratski režimi", pod kojim se implicitno misli i na kineski, registruju oko 60 odsto svih patenata u svetu. To doprinosi ekonomskom uspehu ovih država, ali u isto vreme izaziva i podozrenje u "demokratskim zemljama" poput Nemačke koja bi mogla da se zapita: Može li Kina da ostane tako blizak saradnik, sugeriše "Špigl".