Svet
Šef austrijske diplomatije upozorio EU da preteruje sa sankcijama Rusiji
Šalenberg je napomenuo da će evropska bezbednosna arhitektura i dalje uključivati Rusiju, na ovaj ili onaj način
Evropske zemlje treba da zadrže osećaj proporcije kada kažnjavaju Rusiju za njene akcije u Ukrajini, smatra austrijski ministar spoljnih poslova Aleksander Šalenberg. Diplomata je upozorio na takve kaznene mere kao što je opšta zabrana izdavanja viza za sve građane Rusije.
Govoreći u ponedeljak na istraživačkom univerzitetu u Parizu, Šalenberg je rekao: "Ne bi trebalo da pucamo preko mete tako što ćemo, na primer, uvesti zabranu izdavanja viza za 144 miliona Rusa".
Ministar je, takođe, rekao da će Rusija ostati deo evropske istorije i kulture, uprkos trenutnim tenzijama sa EU.
Austrijski diplomata je, međutim, jasno stavio do znanja da Beč bezuslovno podržava Ukrajinu u sukobu sa Rusijom.
Ali, prema rečima ministra, Zapad "mora da misli i na dan posle, nedelju nakon toga i na mesece koji slede".
Šalenberg je napomenuo da će evropska bezbednosna arhitektura u budućnosti i dalje uključivati Rusiju, na ovaj ili onaj način, uzimajući u obzir i njenu ulogu stalne članice Saveta bezbednosti UN i status nuklearne sile.
On je dalje naglasio važnost Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i kritikovao Poljsku, koja je predsedavala poslednjim sastankom te organizacije početkom decembra, jer je zabranila ruskom ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu da dođe na događaj.
"OEBS je jedna od retkih preostalih platformi na kojima ruske diplomate i dalje sede i moraju da slušaju naše argumente, našu oštru kritiku ruskog agresorskog rata", objasnio je najviši austrijski diplomata.
Osim što će zadržati ono što je opisao kao osećaj proporcije, Zapad bi takođe trebalo da teži da ostane ujedinjen u 2023. godini, tvrdi zvaničnik.
Rekao je da će "ponašanje EU danas definisati status slobodnog sveta u narednim godinama".
Rusija je poslala trupe u Ukrajinu 24. februara, navodeći kao razlog neuspeh Kijeva da sprovede sporazume iz Minska, koji imaju za cilj da regionima Donjecka i Luganska daju poseban status u okviru ukrajinske države. Protokoli, uz posredovanje Nemačke i Francuske, prvi put su potpisani 2014. Bivši ukrajinski predsednik Petro Porošenko je od tada priznao da je glavni cilj Kijeva bio da iskoristi prekid vatre da kupi vreme i "stvori moćne oružane snage".
Neposredno pre izbijanja neprijateljstava, Kremlj je priznao republike Donbasa kao nezavisne države i zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti nijednom zapadnom vojnom bloku. Prošlog septembra, Donjeck i Lugansk, kao i oblasti Herson i Zaporožje, uključeni su u sastav Rusije nakon referenduma.
