Američki profesor: Mornarica SAD nema šansu u sukobu sa kineskom

Dok kineska mornarica, najveća na svetu, nastavlja da se i dalje razvija, profesor na američkom Pomorskom ratnom koledžu Sem Tangredi američke vojne planere upozorava da u pomorskom ratu, gotovo uvek pobeđuje veća flota.

U januarskom broju časopisa "Prosidings", Tangredi ističe da bi, ako je istorija lekcija, veličina kineske mornarice verovatno značila poraz američkih pomorskih snaga u bilo kom ratu dve zemlje.

Tangredi koji je ujedno i bivši kapetan američke mornarice, analizirao je 28 pomorskih ratova, od grčko-persijskih 500. pre nove ere, do nedavnih hladnoratovskih proksi sukoba i intervencija. U samo tri slučaja superiorna tehnologija pobedila je veće flote.

"Svi ostali ratovi su dobijeni superiornim brojem brodova ili, u slučaju izjednačene veličine snaga, moćnijom strategijom ili uz vešte admirale. Često sva tri kvaliteta deluju zajedno", napisao je Tangredi.

Jedina tri slučaja koja "odskaču" jesu ratovi iz 11, 16, i 19. veka i oni su, kako Si-En-En prenosi, poznati samo najupućenijim naučnicima. 

Primeri u kojima brojnost vojske pobeđuje u sukobu, znatno su, međutim, popularniji u javnosti. Tangredi tako za primer uzima Napoleonove ratove iz ranih 1800-ih.

"Francuski ratni brodovi su bili superiorni kada je reč o tehnologiji projektovanja i izgradnje istih, ali na kraju, veliki broj brodova Kraljevske mornarice sprečio je Napoleona da pređe kanal", napisao je Tangredi.

Lideri Pentagona inače su identifikovali Kinu kao "rastuću pretnju", a takav epitet je potpuno opravdan budući da je mornarica Narodne oslobodilačke armije američku nadmašila još pre oko dve godine. Njenu flotu sada, prema Pentagonovom izveštaju o vojnoj moći Kine, čini oko 340 ratnih brodova, a ova cifra, u naredne dve godine trebalo bi da poraste na 400.

Nasuprot tome, američke mornaričke snage za sad čini manje od 300 brodova, dok su i ciljevi Pentagona manje ambiciozni od kineskih. Tako se planira da broj vojnih plovila SAD do 2045.godine bude samo 350, što je i dalje mnogo manje plovila nego onih kojima Kina raspolaže.

Američki vojni lideri, međutim, kao svoju prednost vide tehnologiju, a u jednom od dokumenata Pentagona kaže se da "svet ulazi u novo doba ratovanja, u koje će integracija tehnologije, koncepata, partnera i sistema, pobedu u sukobu određivati više od same veličine flote".

Pobeđuje onaj koji je brojniji

Ali Tangredi ukazuje na Drugi svetski rat na Pacifiku, gde je japanska tehnologija bila bolja od američke, ali je pobedu odnele SAD, baš zbog veličine svoje flote.

Saglasan sa ovim stručnjakom jeste i profesor rata i strategije na "Kings koledžu" u Londonu Alesio Patalano koji Tangredijevo istraživanje naziva dobrim načinom "da se razbije glupa pretpostavka da u ratu na moru nije bitna masivnost".

On je istakao da veća flota ima tendenciju da bude konkurentnija u razvoju obuke osoblja i operativnih kapaciteta, a da je isto tako od suštinskog značaja i velika industrijska baza, kako bi posle gubitaka u ratu ponovo mogle da se izgrade nove borbene jedinice.

Da je kineska mornarica jača od američke, primetio je takođe šef pomorskih operacija admiral Majk Gildej koji je isto naveo "problem brojeva" sa kojim bi se SAD suočile u potencijalnom sukobu na Pacifiku.

"Mornarica Sjedinjenih Država neće biti u stanju da parira mornarici Narodno-oslobodilačke armije Kine projektil za projektil", rekao je Gildej.

Tangredi zato američke lidere upozorava da dobro razmisle u kojoj su meri spremni da se u borbi klade na tehnologiju, umesto na brojčanu silu.

"Ne kažem da manja, tehnološki superiorna flota nikada ne bi mogla da pobedi mnogo veću flotu, samo kažem da, sa izuzetkom u tri slučaja u poslednjih 1.200 godina, nijedna to nije uspela", zaključuje ovaj vojni stručnjak.