Svet
Makron u (uzaludnoj) potrazi za novim premijerom
Francuski predsednik nema lakih rešenja nakon pada još jedne vlade i mogao bi se okrenuti lojalisti
Francuski predsednik Emanuel Makron traži petog premijera u svom burnom drugom mandatu, u nadi da će moći da provuku budžet kroz podeljen parlament i spreče još jedne prevremene izbore.
Svrgavanje premijera Fransoa Bajrua nakon što je izgubio glasanje o poverenju u ponedeljak izazvalo je još jednu političku krizu koja rizikuje da se proširi na ulice i tržišta, sa protestima i potencijalnim padom rejtinga koji se naziru.
Jelisejska palata je u ponedeljak uveče saopštila da će Makron imenovati novog premijera u narednim danima.
Ali on ima malo održivih opcija za stvaranje stabilne vlade s obzirom na to da nema parlamentarnu većinu i ne želi da raspiše prevremene izbore.
Tokom svog prvog mandata, Makron je imenovao samo dva premijera. Već je imao četiri u prve dve godine svog poslednjeg mandata, koji se završava 2027. godine.
U ovom trenutku manje se radi o izabranoj osobi, a više o strategiji za kontrolisanje parlamenta dovoljno dugo da barem usvoji budžet za 2026. godinu. U pitanju je Makronovo nasleđe, koje je ozbiljno oštećeno vanrednim izborima koje je raspisao i izgubio prošlog leta.
Predsednikov čovek
Predsednik bi mogao da ostane na kursu i ponovo izabere premijera iz svoje trostranačke grupe. Fransoa Patrija, dugogodišnji Makronov saveznik i veteran senator, kaže da je ovo i dalje najverovatniji scenario, uprkos prethodnim neuspesima.
"To je jedina prava opcija. Predsedniku je potreban neko kome veruje i ko ima mudrost da pregovara", rekao je Patrija "Fajnenšel tajmsu".
Imati lojalistu na vlasti moglo bi zaštititi neke od Makronovih glavnih reformi, kao što je dvogodišnje povećanje starosne granice za penzionisanje. Ali da bi ova strategija funkcionisala i da bi budžet za 2026. bio usvojen, novi premijer bi morao da ubedi socijaliste, ključni blok u parlamentu, da se uzdrže u zamenu za ustupke. Bajru je već pokušao i nije uspeo.
Levičar
Od prošlogodišnjih izbora, levica je zahtevala da formira vladu kao grupacija koja je osvojila najviše mesta. Makron je više puta odbacio njihov poziv, birajući umesto toga da se udruži sa manjom konzervativnom strankom, Republikancima (LR).
Olivije Fore, lider Socijalističke partije, sada se kandidovao za šefa vlade koja bi uvela veliki porez na bogatstvo i obustavila Makronovo povećanje starosne granice za penzionisanje na 64 godine.
Konzervativni premijer
To je scenario koji je Makron već pokušao sa Mišelom Barnijeom, konzervativnim političarem i bivšim pregovaračem EU za bregzit. Barnije je ostao na funkciji samo tri meseca pre nego što je smenjen zbog svog predloga budžeta u decembru. Pod Bajruom, LR je i dalje sarađivala sa Makronovom vladom i imala je nekoliko ministara na vlasti.
Tehnokrata
S obzirom na to da će glavni cilj novog premijera biti budžet za 2026. godinu, Makron bi se mogao da se okrene tehnokrati stručnjaku za javne finansije. Nedavna anketa koju je sproveo Elabe pokazala je da 39 odsto francuskih birača podržava ideju o "apolitičnom" šefu vlade.
Live
