Američki mediji bruje ovih dana o poverljivim dokumentima pronađenim u Bajdenovoj privatnoj kancelariji u Vašingtonu i u njegovom domu u Delaveru – neki ga opravdavaju, drugi kritikuju, a poznati voditelj Foks njuza Taker Karlson celu priču sagledao je iz ugla predstojećih predsedničkih izbora 2024. godine.
U prilogu on se, u svom prepoznatljivom stilu, poigrava sa tezom da se birači neće izjašnjavati o predsedničkim kandidatima već birokratija i FBI.
Mediji su suštinski priznali da je Džo Bajden nezakonito držao poverljiva državna dokumenta kod sebe, konstatuje Karlson, ali deo sagovornika i novinara američkih mejnstrim medija pokušava da to opravda navodeći da se greške dešavaju, da jeu pitanju ipak samo 12 dokumenata, a ne više od 300 stranica koliko je pronađeno u rezidenciji bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa na Floridi.
Oba predsednička kandidata našla su se pod istragom državnih organa zbog rukovanja poverljivim dokumentima, koju Karlson naziva jednom od najidiotskijih optužbi u američkom krivičnom zakonu.
Vest o Bajdenovim dokumentima komentarisao je za američke medije i Piter Strek, bivši zamenik direktora FBI koji je rekao da skoro svaki dan neko u američkoj vladi krši propise o poverljivim podacima, ali da sadašnja priča (Bajdenova) nema nikakve veze sa očiglednim pokušajem da neko prenese informacije u drugu državu.
Najozbiljniji predsednički kandidati za izbore 2024, smatra Taker, sada su pod federalnom istragom a u celoj situaciji najveći dobitnik je - nesmenjiva birokratija koja odlučuje ko može, a ko ne može da bude izabran za predsednika.
"Dva glavna predsednička kandidata su sada pod istragom u kojoj učestvuju nezavisni tužioci. Ljudi više ne odlučuju. O svemu odlučuju oni koji zapravo vode vlast", zaključioje Karlson.