U autorskom tekstu u listu "Čajna dejli", Jandri Kurnijavan, vodeći profesor na Odeljenju za međunarodne odnose Univerziteta Indonezije, naglašava potrebu saradnje BRIKS-a sa ASEAN-om na planu energetike i "zelene tranzicije".
Kurnijavan je za primer uzeo svoju zemlju. Indonezija, kako je naveo, poseduje ogroman potencijal za obnovljive izvore energije, koji može da bude iskorišćen kroz pragmatičnu regionalnu saradnju i strateška partnerstva.
Ova zemlja, kako je istakao, poseduje četrdesetak odsto svetskih geotermalnih rezervi, a kao tropsko područje može da uskladišti oko dvesta gigavata solarne energije.
"Inicijative poput plutajućeg solarnog panela u Cirati (koji proizvodi 145 megavata) i projekata solarnih panela na krovovima obećavaju, ali i njene (indonezijske) reke mogu proizvesti više od 75 gigavata hidroenergije", naveo je Kurnijavan.
Cilj Indonezije je da ima 31 odsto obnovljivih izvora energije do 2050. i nultu neto emisiju štetnih gasova do 2060. godine. Tamošnja vlada je, kako Kurnijavan ističe, već izdvojila dvadeset milijardi dolara za inicijativu "Partnerstva za pravednu energetsku tranziciju", usmerenu na postepeno ukidanje upotrebe uglja.
Šta nudi ASEAN?
Međutim, Indoneziji je da bi načinila neophodne iskorake na ovom planu, kao i drugim zemljama jugoistočne Azije, potrebna šira regionalna i strategijska saradnja. Uprkos ogromnom potencijalu, naglašava Kurnijavan., obnovljivi izvori energije daju svega 13 odsto ukupne energije u Indoneziji, dok se upotrebom uglja proizvodi 65 odsto.
"Shvatajući zajedničke probleme i sudbinu, zemlje jugoistočne Azije sve više pribegavaju saradnji, naročito kroz tri mehanizma ASEAN-a. ASEAN taksonomija za održivo finansiranje promoviše održive aktivnosti i investicije u regionu, usmerava kapital ka istinski zelenim projektima, sprečava 'zeleno pranje' i gradi poverenje investitora. ASEAN mreža za pametnu energiju ima za cilj unapređenje infrastrukture. Ova 'pametna mreža' je ključna za efikasnije korišćenje solarnih elektrana i omogućava trgovinu energijom preko granica. ASEAN plan akcije za energetsku saradnju 2026–2030. fokusira se na regionalni, ka ljudima usmeren pristup energetskoj tranziciji i postavio je cilj da se udeo obnovljivih izvora ukupnog energetskog kapaciteta poveća na 35 odsto", ističe Kurnijavan.
On dodaje da se članice ASEAN-a, na primer Indonezija i Vijetnam, nalaze se pod velikim pritiskom da ubrzaju ekonomski rast povećanjem upotrebe uglja, a istovremeno žele da smanje emisiju ugljen-dioksida. Dodatni problem, konstatuje Kurnijavan, predstavljaju slabe nacionalne mreže koje otežavaju distribuciju energije, kao i nedostatak finansiranja.
Platforme BRIKS-a kao potencijalni partneri
Da bi se razvezao taj razvojni Gordijev čvor (ekonomski rast spram smanjenja emisije štetnih gasova), tu se, kako navodi Kurnijavan, pojavljuje BRIKS.
Preduzeća i tink-tenkovi iz zemalja BRIKS-a, konstatuje on, poseduju tehnološke sposobnosti, finansijska sredstva i znanje da podrže zelenu tranziciju ASEAN-a.
"Njihova podrška može da bude katalizator: kao most iskustva i inovacija, gde tink-tenkovi BRIKS-a mogu da sarađuju sa institucijama i istraživačkim centrima država članica ASEAN-a u zajedničkim projektima i razmeni podataka, kako bi se smanjili troškovi geotermalnih istraživanja, promovisala održiva poljoprivreda, ojačala klimatska otpornost priobalnih zajednica i snizili troškovi skladištenja energije", naveo je Kurnijavan.
Da li je "Energetski klub ŠOS-a" takođe potencijalna platforma za ASEAN?
U ovom kontekstu, treba pomenuti i "Energetski klub ŠOS-a", koji je inicirala Rusija. Sasvim je izvesno da bi "Energetski klub ŠOS-a" bio logična dopuna u lepezi mogućnosti za saradnju sa ASEAN-om.
Prema Kurnijavanu, kineska preduzeća mola bi da povećaju investicije i unaprede primenu zelenih tehnologija, kao i da pomognu modernizaciju javnog prevoza u Indoneziji, jačanje infrastrukture za električna vozila, dok bi znanja Brazila o bioenergiji moglo da unapredi održive prakse.
Nova razvojna banka BRIKS-a da ponudi "zeleno finansiranje"
Nova razvojna banka BRIKS-a mogla bi ponuditi "zeleno finansiranje", čime bi se olakšalo smanjenje rizika geotermalnih projekata u Indoneziji, podržale vetroelektrane u Vijetnamu i izgradile pametne mreže u drugim delovima regiona. Javno-privatna partnerstva mogu pomoći u usklađivanju međunarodnih mera sa lokalnim znanjem i potrebama radi promocije zelenih industrija, naveo je Kurnijavan.
U njegovom članku, međutim, postoji deo koji ilustruje, ukoliko tako može da se kaže, upotrebnu (praktičnu) vrednost "šangajskog duha" koji postaje univerzalna vrednost, a ne samo princip unutar mehanizma ŠOS-a.
"Jedan model ne odgovara uvek svima"
Kurnijavan, naime, ističe da BRIKS smatra da jedan model ne odgovara uvek svima. To je posebno važno za zemlje Jugoistočne Azije, odnosno ASEAN-a, zbog njihove ogromne raznolikosti.
"Zato rešenja moraju biti kontekstualno specifična, zajednički kreirana i bez nametanja spoljnih modela. Takođe je neophodno izgraditi Jugoistočnu Aziju u kojoj će održivost i prosperitet ići ruku pod ruku, gde će se stvoriti dovoljno radnih mesta da svaki radno sposoban čovek ima zaposlenje, a zemlje nastaviti zelenu tranziciju. Ali, to se može ostvariti samo ako regionalne države udruže snage u izgradnji istinski zajedničke budućnosti čovečanstva", naveo je Kurnijavan.