Pentagon koristi ogromne, ali malo poznate zalihe američke municije u Izraelu kako bi podmirio potrebe Ukrajine za artiljerijskim granatama tokom sukoba sa Rusijom, kažu američki i izraelski zvaničnici.
Kako je objavio "Njujork tajms", te zalihe obezbeđuje oružje i municiju za potrebe Pentagona u sukobima na Bliskom istoku. Sjedinjene Američke Države su takođe dozvolile Izraelu pristup zalihama u hitnim slučajevima.
Sukob u Ukrajini je postao artiljerijski rat iscrpljivanja, pri čemu svaka strana baca hiljade granata dnevno. Ukrajini je ponestalo municije za oružje iz sovjetskog doba i uglavnom je prešla na ispaljivanje artiljerije i metaka koje su su joj donirale Sjedinjene Američke Države i drugi zapadni saveznici.
Artiljerija predstavlja okosnicu kopnene borbe i za Ukrajinu i za Rusiju, a ishod rata može zavisiti od toga koja će strana prva ostati bez municije, kažu vojni analitičari.
Pošto su zalihe u Sjedinjenim Američkim Državama pri kraju i američki proizvođači oružja nisu u stanju da prate tempo operacija, Pentagon se okrenuo ka alternativnim proizvođačima granata: Južnoj Koreji i Izraelu, čija upotreba u ratu u Ukrajini ranije nije prijavljena.
Isporuka stotina hiljada artiljerijskih granata iz ovih skladišta je priča o granicama američke industrije i diplomatskoj osetljivosti dva vitalna saveznika SAD koji su se javno obavezali da neće slati vojnu pomoć Ukrajini, napominje "Njujork tajms".
Izrael je uporno odbijao da isporučuje oružje Ukrajini iz straha da će narušiti odnose sa Moskvom i prvobitno je izrazio zabrinutost da će biti saučesnik u naoružavanju Ukrajine ako Pentagon izvuče svoju municiju iz zaliha.
Otprilike polovina od 300.000 metaka namenjenih Ukrajini već je isporučeno u Evropu, pa će preko Poljske stići do Kijeva.
Dok se visoki odbrambeni i vojni zvaničnici iz desetina država, uključujući države NATO-a, spremaju da se sastanu u petak u vazduhoplovnoj bazi Ramštajn u Nemačkoj kako bi razgovarali o slanju više tenkova i drugog naoružanja Ukrajini, američki zvaničnici su se borili iza kulisa da skupe dovoljno granata da Kijev održe dovoljno snabdevenim ove godine, uključujući i očekivanu prolećnu ofanzivu.
"S obzirom na to da je linija fronta sada uglavnom stabiln, artiljerija je postala najvažnije borbeno oružje", rekao je Mark Cancian, nekadašnji strateg za oružje Bele kuće u novoj studiji za Centar za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu gde je viši savetnik.
Druga analiza koju je prošlog meseca objavio Institut za spoljnu politiku kaže da bi Ukrajina, ako nastavi da dobija stalne zalihe municije, posebno za artiljeriju, kao i rezervnih delova, imala dobre šanse da povrati više teritorije koju je Rusija zauzela.
"Pitanje je da li će se ove prednosti pokazati dovoljnim za ukrajinske snage da preuzmu teritoriju od ukopanih ruskih trupa", napisali su vodeći vojni analitičari Rob Li i Majkl Kofman.
Naoružavanje ukrajinske vojske sa dovoljno artiljerijske municije deo je većih napora koje predvode Amerikanci da se poveća njena ukupna borbena moć obezbeđivanjem preciznijeg oružja dugog dometa, zapadnih tenkova i oklopnih borbenih vozila i obuke kombinovanog naoružanja.
Sjedinjene Države su do sada poslale ili se obavezale da će poslati Ukrajini nešto više od milion granata od 155 milimetara. Znatan deo toga, iako manje od polovine, dolazi iz zaliha u Izraelu i Južnoj Koreji, rekao je visoki američki zvaničnik, pod uslovom da ostane anoniman zbog izjava o operativnim pitanjima.
Druge zapadne zemlje, uključujući Nemačku, Kanadu, Estoniju i Italiju, poslale su u Ukrajinu granate od 155 milimetara.
Ukrajinska vojska iskoristi oko 90.000 artiljerijskih metaka mesečno, što je otprilike dvostruko više od one koju proizvode Sjedinjene Države i evropske zemlje zajedno, kažu američki i zapadni zvaničnici.
Ostatak mora doći iz drugih izvora, uključujući postojeće zalihe ili komercijalnu prodaju.
Vojni analitičar Kofman je rekao da bi buduće ukrajinske ofanzive mogle zahtevati znatno više artiljerijske municije da bi se postigao napredak protiv čvrste ruske odbrane.
"SAD nadoknađuju razliku u svojim zalihama, ali to je sumnjivo održivo rešenje", rekao je Kofman, koji je direktor ruskih studija u istraživačkom institutu u Arlingtonu. "To znači da SAD uzimaju na rizik na drugom mestu".
Zvaničnici Pentagona kažu da moraju da obezbede da čak i dok naoružavaju Ukrajinu, američke zalihe ne padnu na opasno nizak nivo.
Prema rečima dvojice visokih izraelskih zvaničnika, Sjedinjene Države su obećale Izraelu da će dopuniti ono što uzmu iz skladišta na svojoj teritoriji i da će odmah isporučiti municiju u teškim hitnim slučajevima.
"Uvereni smo da ćemo moći da podržavamo Ukrajinu koliko god bude potrebno", rekao je portparol Pentagona brigadni general Patrik Rajder. "I uvereni smo da ćemo moći da nastavimo da održavamo nivoe spremnosti koji su od vitalnog značaja za odbranu naše nacije".
Rajder je u utorak za "Njujork tajms" rekao da Pentagon "neće razgovarati o lokaciji ili jedinicama koje obezbeđuju opremu ili materijal", navodeći razloge operativne bezbednosti.
A te zalihe ratnih rezervi igraju ključnu ulogu.
Dogovor sa Izraelom ipak postignut nakon pregovora
Kada je prošle godine Pentagon prvi put pokrenuo ideju o povlačenju municije iz zaliha, izraelski zvaničnici su izrazili zabrinutost zbog reakcije Moskve.
Izrael je uveo skoro potpuni embargo na prodaju oružja Ukrajini, strahujući da bi Rusija mogla da uzvrati upotrebom svojih snaga u Siriji kako bi ograničila izraelske vazdušne napade usmerene na tamošnje iranske i Hezbolahove snage.
Odnosi Izraela sa Rusijom bili su pod pomnim ispitivanjem od početka ruske vojne operacije u Ukrajini, a ukrajinski zvaničnici su prozvali izraelsku vladu da je toj zemlji ponudila samo ograničenu podršku i poklekla pred ruskim pritiskom.
Kako se rat odugovlačio, Pentagon i Izraelci su postigli dogovor o premeštanju oko 300.000 granata od 155 milimetara, rekli su izraelski i američki zvaničnici.
Američka želja za premeštanjem municije zvanično je podneta u šifrovanom telefonskom razgovoru između američkog ministra odbrane Lojda Ostina i Benija Gantza, tadašnjeg izraelskog ministra odbrane, rekao je izraelski zvaničnik koji je obavešten o detaljima razgovora.
Gantz je to pitanje izneo u izraelskoj vladi, preneo je "Njujork tajms". Zvaničnici su zatražili da čuju mišljenje odbrambenog establišmenta, čiji su predstavnici preporučili prihvatanje plana kako bi se izbegle tenzije sa Sjedinjenim Državama, delom zato što je municija američko vlasništvo. Tadašnji premijer Lapid odobrio je zahtev na kraju rasprave.
Izraelski zvaničnici su rekli da Izrael nije promenio svoju politiku i da Ukrajini ne daje smrtonosno oružje, već je pristao na američku odluku da koristi sopstvenu municiju po svom nahođenju.
"Na osnovu zahteva SAD, određena oprema je prebačena iz američkih zaliha" u Izraelu, rekao je portparol izraelskih odbrambenih snaga u saopštenju pozivajući se na Ministarstvo odbrane.
Zalihe američke vojne opreme i municije u Izraelu potiču iz arapsko-izraelskog rata 1973. godine, kada su SAD prenele oružje u tu zemlju kako bi snabdevale izraelske snage.
Nakon rata, Sjedinjene Države su uspostavile skladišta u Izraelu kako bi se mogle osloniti na njih ako ih ponovo zadesi kriza. Strateški memorandum koji su dve zemlje potpisale 1980-ih otvorio je put za "pre-pozicioniranje" imovine Pentagona u Izraelu, tvrde dva bivša američka zvaničnika i bivši visoki izraelski vojni oficir koji je direktno poznavao sporazum.
Američki tenkovi i oklopni transporteri prvobitno su premešteni u južnu pustinju Izraela sa dogovorom da će ih koristiti američke snage u regionu ako bude potrebno, rekli su zvaničnici koji su govorili pod uslovom anonimnosti.
Tokom 2000-ih program je proširen tako da uključuje municiju za američku vojsku, mornaricu i vazduhoplovstvo — sve uskladišteno na odvojenim lokacijama dostupnim samo američkom vojnom osoblju, navodi bivši američkog inspektora za oružje.
U to vreme, zalihe, zvanično nazvane RRS-I, ili Ratne rezerve za saveznike-Izrael, nadgledala je Evropska komanda SAD. Ali sada njime upravlja Centralna komanda SAD, nakon promene njene zone odgovornosti u septembru 2021.
Izraelu je bilo dozvoljeno da povuče američku municiju iz zaliha tokom rata sa Hezbolahom u leto 2006. i ponovo tokom operacija protiv Hamasa u Pojasu Gaze 2014, prema izveštaju Kongresne istraživačke službe objavljenom u februaru 2022.
Pentagon tražio od Južne Koreje da pošalje oružje iz zaliha
Pentagon se takođe obratio Južnoj Koreji prošle godine u vezi sa prebacivanjem municije iz tamošnjih američkih zaliha u Ukrajinu.
Južnokorejci su bili spremniji od Izraelaca da ispune ovaj zahtev, rekao je visoki američki zvaničnik, ali oni su se takođe protivili slanju artiljerijskih granata direktno u Ukrajinu.
Vlada Južne Koreje nije želela da se artiljerijska municija sa oznakom Republike Koreje pojavi u Ukrajini zbog kršenja južnokorejskih pravila o izvozu oružja.
Postignut je kompromis. Artiljerijske granate iz korejskih zaliha bile bi poslate da popune američke zalihe negde drugde.
Sjedinjene Države su takođe pristale da kupe 100.000 novih artiljerijskih granata od Južne Koreje, što je dogovor ranije objavio "Vol strit žurnal".
Američki zvaničnici kažu da će pristup zalihama u inostranstvu pomoći da se Ukrajinci snabdeju dok američki proizvođači municije nisu u mogućnosti da povećaju svoju proizvodnju.
Drugi faktori mogu smanjiti pritisak za više oružja. Ruski artiljerijski napdi su naglo smanjeni poslednjih nedelja, rekli su zvaničnici Pentagona, što je verovatno odraz racionalizacije municije zbog malih zaliha. Zvaničnici Bele kuće rekli su u novembru da Severna Koreja isporučuje artiljerijske granate Rusiji, što je još jedan znak verovatne nestašice municije, rekli su američki zvaničnici.
Konačno, SAD pomažu Ukrajini da efikasnije koristi municiju. Ukrajinci su ispalili toliko artiljerijskih baraža da je oko trećina haubica od 155 milimetara koje su obezbedile Sjedinjene Države i druge zapadne zemlje van funkcije zbog popravke.
Tokom leta, tokom intenzivnih borbi između Ukrajine i Rusije u istočnom regionu Donbasa, zvaničnici Pentagona prikupili su satelitske snimke koji su pokazali razaranja koja su nastala na poljoprivrednom zemljištu između linija rovova dve snage. Polja su bila pretvorena u predele nalik onima na Mesecu, ispucana i sa hiljadama kratera.
Od tada su se američki zvaničnici oslanjali na Ukrajince da svoju artiljeriju koriste razboritije. A dolazak precizne raketne artiljerije, poput raketne artiljerije HIMARS, omogućio je Ukrajini da pogađa preciznije.