Sve labaviji nemačko-francuski odnosi uoči obeležavanja 60 godina prijateljstva

Sukob u Ukrajini i promena svetskog poretka zaoštrili su odnose Francuske i Nemačke uoči proslave 60. godišnjnice otkako je sporazum posle Drugog svetskog rata zapečatio njihovo pomirenje, piše "Euraktiv".

Očekuje se da će se nemački kancelar Olaf Šolc sastati sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom 22. januara u Parizu, pre sastanka vlada dveju država, kako bi se obeležila godišnjica potpisivanja Jelisejskog sporazuma.

"Šolc nije baš okrenut Evropi, on je mnogo više za ideju Nemačka na prvom mestu", rekao je visoki član Makronove partije Renesansa koji je tražio da ostane anoniman.

U Parizu se stiče utisak da je Nemačka nezainteresovana za odnose dve zemlje, rekao je Džejkob Ros iz Nemačkog saveta za spoljne poslove. 

Trvenja se osećaju čak i u javnosti, pošto je 36 odsto Francuza i 39 odsto Nemaca izjavilo da su dve zemlje u lošijim odnosima, pokazuje anketa Ipsosa.

Međutim, nasleđe sporazuma iz 1963. godine, koji su u Parizu potpisali Konrad Adenauer i Šarl de Gol, ostaje snažno u svim oblastima, od vojne saradnje, pa sve do razmene mladih.

Istovremeno, velika većina građana u obe zemlje veruje da je francusko-nemačka saradnja od suštinskog značaja za Evropsku uniju.

Prvi Makronov mandat obeležila je "ofanziva šarma", pošto je francuski predsednik pokušao da vrati ekonomski kredibilitet Francuske saradnjom sa Berlinom i Briselom, kroz ponekad bolne i nepopularne reforme.

Njegove bliske veze sa kancelarkom Angelom Merkel pomogle su da se obezbedi evropski odgovor bez presedana na krizu sa virusom korona.

Makron sa još većim samopouzdanjem neguje odnose i sa drugim evropskim partnerima, piše "Euraktiv" i ukazuje da je Makron potpisao bilateralne sporazume sa Italijom i Grčkom 2021. godine i sa Španijom ove nedelje.

Nesuglasice oko Ukrajine

Razlike između Francuske i Nemačke izbile su na površinu usled rusko-ukrajinskog sukoba. Iako nijedna od dve države nije želela da se otuđi od Rusije, glavnog nemačkog snabdevača prirodnim gasom, koju je Francuska videl kao jednu od ključnih svetskih sila.

Međutim, kako se rat prolongirao, Francuska je, pre Nemaca, poslala moćnu mobilnu artiljeriju u Ukrajinu, a ove godine je najavila isporuku lakih tenkova pre nego što su Vašington i Berlin odlučili da pošalju borbena vozila pešadije.

Predsednik Šolcove Socijaldemokratske partije (SPD) Lars Klingbajl požalio se prošle nedelje listu "Cajt" da bi poruka "sigurno bila još jača da su sve tri zemlje objavile svoju odluku u isto vreme".

Poput Velike Britanije i Poljske, Francuska traži od Berlina da isporuči moderne borbene tenkove "leopard 2" u Ukrajini ili da barem dozvoli ponovni izvoz nemačkog modela tenka.

Upravo zbog ukrajinske krize očekivalo se da će nemačko-francuski planovi za saradnju na proizvodnji tenkova i borbenih aviona dobiti na važnosti, pošto je Šolc proglasio "novu eru" u odbrambenoj politici.

Ipak, "čak i pod pritiskom događaja u Ukrajini, očigledno nema mnogo pomeranja", kaže Ros.

Francuska je takođe isključena iz evropskog programa protivraketne odbrane koji predvodi Nemačka pod nazivom "Skaj šild" za koji se očekuje da će koristiti opremu nemačke i američke proizvodnje, a ne italijanske ili francuske alternative.

Dakle, jaz je delimično nastao zbog različitih strateških pogleda dve nacije, ukazuje "Euraktiv".

Delovi francuske elite i dalje misle da je njihova zemlja "velika ili barem srednja sila" na nivou ostalih sila na vrhu tabele, napominje Ros. Nasuprot tome, Nemačka je geopolitiku uglavnom prepustila drugima poput Sjedinjenih Država koje imaju nuklearno oružje i skoro 40.000 vojnika stacioniranih na nemačkom tlu.

Što se tiče Berlina, "stvari su se veoma zakomplikovale jer je nemački ekonomski i politički model stavljen na probu", rekao je Moris Gurdo-Montanj, bivši francuski ambasador u Berlinu.

Bilo kakav potez Kine na Tajvanu, poput onog ruskog u Ukrajini, uništio bi drugi vitalni trgovinski odnos Nemačke sa velikom silom. 

"Moramo da budemo svesni da može da dođe vreme kada će Kina prekoračiti svoje granice", rekao je lider SDP-a. 

Prošle godine, Francuska i drugi susedi Nemačke podigli su galamu strahujući da će ih plan Berlina da izdvoji 200 milijardi evra za subvencionisanje troškova energije za svoje potrošače - istisnuti sa tržišta.

Ono što najviše zabrinjava je slabljenje odnosa "običnih" Francuza i Nemaca, što je, između ostalog, dovelo do toga da sve manje ljudi uči jezik susedne nacije.

"Za 10, 15 ili 20 godina manje ljudi će biti u poziciji da razvije duboko razumevanje zemlje suseda", upozorio je Gurdo-Montanj.