Niko ne zna ko su Anonimusi, što znači da Anonimus može da bude svako. Dovoljno je staviti masku Gaja Foksa i posedovati hakerske veštine. Ali, da li je zaista potrebno da se samo otvori nalog na društvenim mrežama i izabere meta?
Za razliku od svojih žrtava, čije adrese, mejlovi, dokumenti i lični podaci završavaju javno dostupni na internetu, iza maske Anonimusa, ali i brojnih naloga na društvenim mrežama, krije se NN lice - odnosno nepoznata družina "haktivista".
Nebojša Jokić iz Mreže za sajber bezbednost za RT Balkan kaže da su akcije Anonimusa usmerene na stvari za koje oni smatraju da nisu dobre.
"To je jedna fluidna organizacija čije članstvo se sigurno menja. Mislim da se ni oni međusobno takođe ne poznaju. Načnu temu, odaberu žrtvu i ako se nekom ko sebe smatra Anonimusom to svidi, onda oni zajednički napadaju tu metu. To nije nešto što je ustaljena formula, nego zavisi od njihove trenutne volje i mogućnosti", navodi on.
Jokić kaže da napadi koje Srbija trpi u poslednje vreme ne bi trebalo da se shvate olako.
"To što smo meta nije dobro, trebalo bi da se razmisli kako reagovati, poboljšati informacionu bezbednost u zemlji i reputaciju države. Jasno je da je politički motiv za napad, ali mene zabrinjava što ljudi ne razmišljaju dublje o ovoj tematici. Neko ko nije upućen može da pomisli da je Srbija legitimna žrtva, ali činjenica je da su oni plasirali takvu sliku u javnost", objašnjava sajber stručnjak.
Navodi da je diskutabilno što Tviter i Fejsbuk dozvoljavaju da se promovišu hakerski napadi.
"To ne bi smelo da bude dopušteno politikama ovih kuća, bez obzira da li su motivi opravdani. Mislim da bi u tim međunarodnim relacijama trebalo da provajderi takvih usluga brzo sankcionišu i gase naloge ako dobiju informacije da neko koristi društvene mreže da bi izazivao sajber napade na bilo koji cilj", zaključuje on.
Istorijat Anonimusa: Od boraca za slobodu do terorista
Od svog nastanka 2003. u okviru "4chain", grupa Anonimus izvela je više stotina hakerskih napada i akcija, predstavljajući sebe kao borce za digitalnu slobodu. Posvećeni anarhiji i umrežavanju, stekli su reputaciju boraca za digitalnu slobodu, dok su istovremeno zbog odsustva harizmatičnog lidera, osnivačkog dokumenta i centralizovane komande, u javnosti percipirani kao sajber teroristi.
Za svoje prepoznatljivo lice odabrali su učesnika tzv. zavere baruta koji stoji iza pokušaja da se 1605. godine u vazduh digne Vestminsterska palata. Inspirisani stripom Alana Mura i Dejvida Lojda "V kao vendeta" i filmom istog naziva o anarhisti čiji je cilj da porazi nepravdu i represivnu državu, grupa je počela da dela.
Ciljevi su im se sa godinama menjali, a zbog fluidnosti čitave grupe, široke rasprostranjenosti i anonimnosti, često su bile i kontradiktorne, oprečne i ukazivale su da i među njima nema slaganja.
To navodi na pitanje, u kojoj meri je prvobitna grupa ostala na broju, odnosno da li su prvi Anonimusi isti ovi čije napade gledamo ovih dana?
Jedan pogled na njihove mete pokazuje da se "ideologija" Anonimusa menja. Svoje hakerske akcije, DDoS napade, krađe informacija do sada su usmerili protiv Sajentološke crkve, Kju-kluks-klana, Donalda Trampa i Hilari Klinton, istovremeno dajući podršku pokretu Okupirajmo Volstrit, Džulijanu Asanžu, Arapskom proleću, Ukrajini...
Od 2008. do 2016. godine, Anonimusi su bili veoma aktivni. Čak ih je i časopis Tajm označio kao jedne od svojih 100 najuticajnijih ljudi, iako to nikada nije bila jedna osoba.
Međutim, izbor Donalda Trampa za predsednika SAD kao da je bio kraj za Anonimuse.
Kružile su glasine da polovina Anonimusa želi da krene u napad i da ga skine. Nasuprot tome, druga polovina je bila za Trampa jer je uneo anarhiju u zagušljive i zamršene odnose "duboke države". Ubrzo su se, krajnje šizofreno, fokusirali na Trampovog protivnika Hilari Klinton i njenu kandidaturu za predsednicu. Mentalitet košnice i grupnog razmišljanja u redove Anonimusa doneo je rascep. Nije bilo konsenzusa i pojedinci su krenuli svojim putem.
O tome koliko su bliske istini tvrdnje da bi CIA mogla da stoji iza Anonimusa, naš sagovornik iz Mreže za sajber bezbednost kaže da to niko ne može da zna.
"Teško je reći. Ne bih ulazio u takve pretpostavke, jer nije moguće na bilo koji način utvrditi to iz perspektive običnog građanina".