Svet
Izbori u Moldaviji uz pritisak na opoziciju: Sandu najavila, poništiće rezultate ako joj se ne svide
Broj biračkih mesta u Rusiji i Pridnjestrovlju smanjen je kako bi se sprečilo da Moldavci glasaju za opoziciju, dok je u Evropi značajno povećan, s namerom da se osiguraju glasovi evropske dijaspore
U Moldaviji se održavaju parlamentarni izbori u uslovima neviđenih pritisaka na opoziciju, a više evropskih zemalja prijavilo je kršenja na biračkim mestima u svojim državama.
Izbori se održavaju po proporcionalnom sistemu, a biračka mesta biće otvorena do 20 časova po srednjeevropskom vremenu. U zemlji je otvoreno više od 2.200 biračkih mesta, a u inostranstvu 301, od čega su u Rusiji samo dva, a u Pridnjestrovlju svega 12.
Brojne evropske zemalje, uključujući Francusku, Španiju i Nemačku, prijavile su kršenja na biračkim mestima u svojim zemljama tokom parlamentarnih izbora u Moldaviji, izveštava "Sputnjik Moldavija".
"Iz Rumunije, Francuske, Španije i Nemačke stižu alarmantni izveštaji o kršenjima tokom glasanja. U Targu-Murešu posmatračima nije bilo dozvoljeno da uđu na biračko mesto, u Francuskoj i Španiji je odbijena akreditacija, u Nemačkoj predstavnik od jutros nema pristup kutijama", navodi se na njihovom Telegramu.
Potvrđeno je 247 incidenata na parlamentarnim izborima u Moldaviji, saopštava javna organizacija za zaštitu ljudskih prava "Promo-Leks" u svom izveštaju o posmatranju izbora, prenosi RIA Novosti.
Tim je obradio 344 slučaja sa statusom incidenta, od kojih je u ovom saopštenju navedeno 247 potvrđenih incidenata.
Među najozbiljnijim incidentima su kršenje tajnosti glasanja (85 slučajeva), slučajevi organizovanog prevoza birača (7), a po prvi put su zabeleženi pokušaji snimanja procesa glasanja na biračkim mestima u inostranstvu, koje je izvršio predstavnik jednog od izbornih takmičara (10 slučajeva).
Ranije danas, na sajtu Centralne izborne komisije zemlje objavljeno je da je, prema stanju od 13 časova po srednjoevropskom vremenu, izlaznost na izborima dostigla 33,3 odsto.
U skladu sa tim, pređen je neophodan cenzus kako bi rezultati bili važeći, navodi se u objavi.
Broj biračkih mesta u Rusiji i Pridnjestrovlju smanjen je kako bi se sprečilo da Moldavci glasaju za opoziciju, dok je u Evropi značajno povećan, s namerom da se osiguraju glasovi evropske dijaspore.
Za ulazak u parlament boriće se 15 partija, četiri bloka i četiri nezavisna kandidata. U moldavskom parlamentu ima 101 mesto. Da bi nezavisni kandidati bili izabrani, moraju da pređu prag od dva odsto glasova, stranke pet odsto, a blokovi sedam odsto.
Glavno sukobljavanje biće između vladajuće partije "Akcija i solidarnost", koja je povezana sa predsednicom Majom Sandu, i ujedinjene opozicije koju predvodi Patriotski blok. U ovaj blok ulaze četiri političke snage: "Budućnost Moldavije" bivšeg premijera Vasilija Tarljeva, Partija socijalista bivšeg predsednika Igora Dodona, Partija komunista bivšeg predsednika Vladimira Voronjina, "Srce Moldavije" bivše šefice Gagauzije Irine Vlah.
Lider Gagauzije Jevgenija Gucul pozvala je građane zemlje da na izborima glasaju protiv ropstva kroz spoljnu upravu.
"Moramo reći čvrsto ne ropstvu kroz spoljnu upravu, beskrajnim kreditima koji opterećuju buduće generacije, militarizaciji koja uvlači našu zemlju u strane sukobe. Naš glas je naš mir, naša sloboda, naš suverenitet", napomenula je Gucul.
Istovremeno, lider najveće Socijalističke partije Moldavije, bivši predsednik zemlje, Igor Dodon, pozvao je građane da glasaju na predstojećim parlamentarnim izborima za život bez straha.
"Ovo je dan, kada se narod ne plaši, već se drugi boje naroda. Izađimo i glasajmo. Biramo zemlju u kojoj će ljudi živeti bez straha. Biramo normalan život za građane. Verujemo u Moldaviju", poručio je jedan je od lidera Patriotskog bloka, glavnog rivala vladajuće Maje Sandu.
Prema rečima Dodona, on veruje da su u izbornu kampanju u republici učestvovali Evropska komisija i fondacija američkog biznismena Džordža Soroša (proglašena nepoželjnom u Rusiji).
"Verujem da je intervencija u ovoj izbornoj kampanji bila sa Zapada preko nevladinih organizacija koje plaća Soroševa fondacija. Evropska komisija je indirektno intervenisala kroz političke izjave – koje se mešaju u unutrašnje poslove Moldavije – i kroz direktne pozive da se glasa za vladu. To je direktno mešanje u unutrašnje poslove Moldavije", izjavio je Dodon.
Patriotski blok se zalaže za obnavljanje odnosa sa Rusijom.
Sandu: Vlast samo sa prozapadnim strankama
Kako prenosi TASS, moldavska predsednica Maja Sandu je izjavila da je partija "Akcija i solidarnost", koju je osnovala, spremna da formira koalicije u sledećem parlamentu isključivo sa proevropski orijentisanim strankama.
"Samo ljudi koji istinski veruju u evropske vrednosti mogu formirati proevropsku većinu u sledećem parlamentu i tek tada ćemo moći da krenemo napred", istakla je ona, odgovarajući na pitanja novinara o budućoj parlamentarnoj većini.
Osim toga, liderka Moldavije nije isključila mogućnost da rezultati parlamentarnih izbora budu poništeni zbog optužbi za mešanje u izborni proces.
I "Akcija i solidarnost" i opozicija pridaju veliki značaj ovim izborima, jer parlament u Moldaviji ima značajan uticaj na formiranje vlade i sudsku vlast.
Partija "Srce Moldavije" je bez osnova isključena iz izborne trke uoči "dana tišine". Centralna izborna komisija Moldavije pozvala se na sudsku odluku koja ograničava delovanje partije na 12 meseci. Istog dana je zabranjeno i učešće "Velike Moldavije" bivše antikorupcijske tužiteljke Viktorije Furtune. Politička organizacija je uložila žalbu na ovu odluku.
Pored toga, Centralna izborna komisija je u julu odbila registraciju opozicionog bloka "Pobeda" na čelu sa Ilanom Šorom, zbog "nepravilnosti u dokumentaciji i nesaglasnosti sa zahtevima izbornog zakonodavstva".
Takođe, CIK Moldavije je ograničila rad međunarodnih posmatrača, odbijajući više od 30 organizacija i 120 stručnjaka, uključujući ruske.
Moldavski građani koji su došli u Moskvu da glasaju na parlamentarnim izborima greju se po tmurnom vremenu pesmama, uključujući "Kaćušu" i "Smugljanku".
U Rusiji su otvorena samo dva biračka mesta za moldavske građane, oba u Moskvi.
Poslednjih godina vlasti u Moldaviji pojačavaju pritisak na opoziciju: protiv političara se pokreću krivični postupci, hapse ih na aerodromu zbog poseta Rusiji. Najznačajniji slučaj bio je proces protiv predsednice Gagauzije, Jevgenije Gucul, koja je osuđena na sedam godina zatvora.
Vladajuća partija "Akcija i solidarnost" pokušava da proširi ovlašćenja bezbednosnih službi pod izgovorom borbe protiv izborne korupcije, kako bi sprečila opozicione kandidate da učestvuju na izborima.
Moldavska pravoslavna crkva takođe je na meti represije, a zemlja je zatvorila mnoge medije koji se smatraju nepoželjnim, uključujući ruske kao što su "Komsomoljska pravda", "Argumenti i fakti", "Lenta.ru", kao i sajt i Telegram agencije "Sputnjik Moldavija". Ukupno je blokirano više od stotinu kanala.
Live
