Duga ruka USAID-a: Amerika plaćala "110 medija" u Moldaviji

USAID je donedavno plaćao mrežu od 110 medija i medijskih nevladinih organizacija u Moldaviji, a sve u ime borbe protiv "stranog malignog uticaja", otkrio je američki istraživač Majk Benc.

Nekadašnji savetnik predsednika Donalda Trampa i šef Fondacije za onlajn slobodu (FFO) istražio je pozadinu nedavnih izbora u Moldaviji i na svoje zaprepaštenje ustanovio ko je sve i koliko umešan u tamošnju medijsku scenu.

Za vladavine bivšeg američkog predsednika Džozefa Bajdena, USAID je pokrenuo inicijativu "Medija M" kako bi "sarađivao sa medijima u organizaciji pretplate i organizuje marketing strategije", navodi Benc iz javnosti dostupnog izveštaja. 

Šefica USAID-a Samanta Pauer opisala je Moldaviju kao mesto koje se "davi u namernim dezinformacijama", što je uvek povod za američko mešanje, podsetio je Benc.

On je podneo dokaze da je u projektu učestvovao "Fridom haus" kao i "Internjuz", koji je opisao kao "CIA centar za kontrolu medija" po ceni od 500 miliona dolara godišnje.

Po izveštaju USAID-a, u avgustu 2023. je u Moldaviji na američkim jaslama bilo 54 državnih, 20 regionalnih i 10 lokalnih medija, kao i 26 nevladinih organizacija za medijski monitoring, ukazuje Benc.

"Dan uveče" o obojenim revolucijama: Od nade u bolji život do izneverenih očekivanja

Dodao je da se u izveštaju 74 puta pominje "nezavisno" novinarstvo. "Ako su nezavisne, zašto zavise od vaših para i instrukcija?" pitao je Benc. 

Pritom USAID otvoreno piše o izgradnji "partnerskih odnosa" sa influenserima na društvenim mrežama i potrebi da se to drži u tajnosti kako bi se zaštitili njihovi životi i reputacija, dok je navodno rusko šurovanje sa influenserima bio izgovor da se ponište izbori u Rumuniji.

Da licemerje bude još veće, USAID se udružio sa Laboratorijom za digitalnu forenziku Atlantskog saveta, koja je onda optužila ruskojezične medije da se "lažno predstavljaju kao nezavisni a tajno ih plaća strana vlada", misleći na Moskvu. 

"Mala Moldavija ima 2,6 miliona stanovnika, grad Njujork je četiri puta veći. Ima li 110 medija u Njujorku?" upitao je Benc.

Pored medija, USAID se usredsredio na "partnerstvo" sa moldavskim Ministarstvom obrazovanja, kako bi priču o "medijskoj pismenosti" širio u osnovnim, srednjim i višim školama. 

Čim je, kaže Benc, video priču o "medijskoj pismenosti", znao je koliko je sati. Zbog ovakvih stvari USAID je organizovao nerede protiv predloženim zakonima o transparentnom finansiranju NVO, poput onog u Gruziji.

Kad se meštani pobune protiv takvih aktivnosti, odmah ide prigovor da su "pro-ruski", napominje Benc, a "možda Moldavci samo ne žele da čitaju trans propagandnu u osnovnoj školi".