Kraj ere makronizma: Dugo i bolno političko umiranje Emanuela Makrona

Na ostavku francuskog premijera Sebastijan Lekorni zapadni mediji su reagovali naslovima poput "Francuska farsa", "Pozorište apsurda", ili "Bolni sumrak Makronovog predsedništva".

Makronizam je možda mrtav, ali Emanuel Makron odbija da umre.

Ukratko: Francuska je potonula u duboku političku krizu, najdublju od kada postoji Peta republika.

Lekorni nije uspeo da uradi ništa za svojih 27 dana mandata, koji je najkraći u političkoj istoriji, ali njegova ostavka nije moralni čin već puki refleks političkog preživljavanja. Zna se ko prvi napušta brod koji tone.

"Makron je sada toliko nepopularan da svako ko se povezuje sa njim rizikuje da pretrpi ozbiljan poraz na sledećim izborima", izvestio je Bi-Bi-Si, uz dodatak: "Reč je o sumraku jedne ere". Ere makronizma.

Lekornu kao politički spanać

Britanski "Fajnenšel tajms" piše o "Lekornijuovoj katastrofi", o "političkom raspadu Francuske" i o "veoma bolnom sumraku ere Makronovog predsedništva".

Naš izbor

Evropska kula od karata: Kraljević Hamlet, kralj miševa i galamdžija

Kako primećuje briselski "Politiko", ako su bivšu britansku premijerku Liz Tras zbog roka trajanja poredili sa glavicom zelene salate, jer je njena vlada trajala samo 44 dana, Lekornua možemo porediti sa "političkim spanaćem".

"Politiko" izveštava o pravoj političkoj farsi, koja se u međuvremenu, u pravom stilu dramskih dela Ežena Joneskua, pretvorila u "pozorište apsurda". "To je do sada najjasniji znak da je Makron u ćorsokaku", primećuje Si-En-En, uz konstataciju da zemlja deluje iscrpljeno i umorno od svog predsednika.

Makronu je to trebalo da postane jasno još prošle godine, posle izbora za parlament, koji su poslali jasnu poruku: "Francuska je okrenula stranicu makronizma."

Kralj je go

Prema britanskom "Telegrafu", Makronu je jednostavno ponestalo kockica za bacanje i sada "prisustvujemo sporom umiranju Makrona". Italijanska "Stampa" piše o sasvim novom političkom fenomenu, do koga Italija još nije stigla – fenomenu "noćne vlade": "Ministri su imenovani uveče, a smenjeni već sledećeg jutra, čak i pre prvog sastanka Saveta ministara, što je nesumnjivi francuski rekord."

"Republika" oplakuje Makrona kao "lidera u svetu, ali slabog u Parizu", čiji je "geopolitički uticaj" navodno neophodan za zaštitu kontinenta od njegovih "autokratskih neprijatelja".

Ni nemačke novine nisu oduševljene ovom situacijom. "Makron žrtvuje premijere svojoj tvrdoglavosti", komentariše novinar "Zidojče cajtunga", dok "Frankfurter algemajne cajtung" uzrok svega vidi u naglom pogoršanju francuskih budžetskih problema.

U Španiji, "El Pais" opisuje "večnu političku krizu" u Francuskoj i Makrona "zarobljenog u svom lavirintu". Belgijski "Libr" govori o "političkom brodolomu", kakav "nikada ranije viđen pod Petom republikom", i o "ludom danu, kada su pale i vlada i maske".

Naš izbor

Emanuel Makron, nekrunisani kralj Francuske: Tempirana bomba u srcu Evrope

Zašto Makron uporno odbija da podnese ostavku kada je situacija već postala beznadežna? U Narodnoj skupštini Francuske upravo je odbačen je predlog za opoziv Makrona.

Bivši premijer u Makronovom drugom mandatu Gabrijel Atal je oštro kritikovao svog mentora. "Više ne razumem predsednikove odluke", izjavio je za kanal TF1.

"Kralj je go", izjavio je Manuel Bompar iz levičarske stranke LFI, i dodao: "Vreme je da Makron ode i da suvereni narod izabere budućnost svoje zemlje."

Makron – dete sa plakata evropskog liberalizma

Na početku, Makron je imao ogromne političke ambicije. Suvlasnik "Monda" ga je svojevremeno poredio sa Napoleonom na Jeni i sa "duhom novog sveta"; sa nekim ko, poput Napoleona, stvara istoriju. Tada je Makron predstavljan kao "sintetički evropski odgovor na uspon populizma", "poslednju uzdanicu pravih Evropljana" i "vesnika evropskog boljeg sutra".

Makron je opisivan i kao "dete sa plakata evropskog liberalizma", ali dete koje pati od Napoleonovog sindroma. Oponenti su mu zamerali autoritarni i monarhistički stil vladanja. Ipak, on je sebe radije video kao "spasitelja Evrope". O Makronu su tada objavljivani pravi hvalospevi u evropskoj štampi.

Odgovor koji je nudio Makron bio je njegov program "evropske renesanse" – obnova EU, u znaku gesla "više Evrope". To je stara ideja: nefunkcionalni i labavi savez trebalo je pretvoriti u Sjedinjene Evropske Države.

Prema Makronu, put ka toj "novoj Evropi" je vodio preko stvaranja evropskog monetarnog fonda, evropskog ministra finansija i jedinstvenog sistema evropske odbrane i bezbednosti. Rešenje je, ukratko, bila "evropska superdržava", koja bi imala "evropski suverenitet".

Naš izbor

Korupcija, smene i strah od mira: Bolesnik zvani Evropska unija

Bivša zamenica urednika pariskog "Monda" Natali Nugered je tada na stranicama britanskog "Gardijana" pisala o Makronovom "ambicioznom projektu obnove, koji zahteva istu onu energiju koju su evropski 'očevi osnivači' pokazali 50-ih godina prošlog veka". U makronizmu su mnogi videli "mogući način obnove Zapada", a u Makronu "novog kralja Evrope".

Sada se ispostavlja da je Makron možda bio kralj ili novi Napoleon, ali Napoleon bez sablje, pištolja i konja.

Fizički radnik na gradilištu kojim upravlja Vašington

Ostavimo po strani ovu bučnu, patetičnu a često i neukusnu retoriku, i pokušajmo da sagledamo ko je, u stvari, (bio) Makron.

Najsažetiji odgovor nudi politički analitičar i stručnjak za arapski svet Muhamed ibn Fajsal el Rašid na sajtu "Nju istern autluk": "Pokazalo se na kraju da je Makron zapravo Hamlet, koji maše tankim štapom umesto mača, večito zamišljen, ali nesposoban da se odluči na neki konkretni čin."

On je, dodaje El Rašid, želeo da bude arhitekta, ali je postao fizički radnik na gradilištu kojim upravlja Vašington. Kako zaključuje ovaj analitičar: "Ostala je patetična slika političkog kameleona, čija se uverenja menjaju kaleidoskopskom brzinom, u zavisnosti od političke klime i hirova njegove grube i, očigledno, neprijatne supruge."

Francuska sada doživljava sporo raspadanje makronizma, uočava nemačka novinarka Elen Fric na sajtu PInjuz, a to je bio tehnokratski oblik vlasti koji je izgubio svaki društveni temelj.

Od 2017. godine, nastavlja Fricova, Makron prodaje Francuzima sliku "modernizacije", koja u stvarnosti znači deregulaciju i nagle socijalne rezove.

Lekorni je bio idealna figura u ovom sistemu, dodaje nemačka novinarka: prilagodljiv, lojalan, ambiciozan. U sistemu makronizma, svako ko je zadužen za sprovođenje nepopularnih reformi se žrtvuje kada protesti postanu preglasni.

Naš izbor

Veliki pad Evrope: Car je go

Lekorni je, tvrdi Fricova, samo simptom a ne rešenje za probleme koji muče francusko društvo. Rešenja, pod uslovima makronizma, zapravo i nema; iza liberalne retorika krije se "politika štednje". Penzije, obrazovanje, zdravstvena zaštita, sve to treba da bude uskraćeno Francuzima. Zašto? Kako bi se našao novac za nove projekte naoružanja.

Protiv Rusije, razume se.

Ukrajina služi samo kao moralni izgovor za transformaciju francuske ekonomije u ratnu ekonomiju, dodaje nemačka analitičarka, ali cena za to je tihi ali opipljivi gubitak društvene kohezije.

Administracija tihe propasti Francuske

Francuska je želela da bude država blagostanja, imperija i moralna supersila, ali pokazalo se da je to nemoguće. Makronova administracija bila je administracija tihe propasti Francuske i Evrope.

Jer, kako zaključuje Elena Fric, nije Evropa ta koja drhti pred inače neminovnim promenama, već briselska birokratija, čiju fasadu je održavala francuska stabilnost i nemačka solventnost. "Kada Pariz poklekne, politička ravnoteža EU se urušava", konstatuje nemačka analitičarka, i dodaje: "Bez Francuske, Brisel gubi svoje sidro legitimiteta, svoj semantički centar."

Pa, kakvu budućnost može da očekuje Evropa, sa politički nestabilnom Francuskom i sa Nemačkom koja se ubrzano deindustrijalizuje?

EU se upravo raspada, upozorio je nedavno mađarski premijer Viktor Orban, a raspad se dešava upravo sada, pred našim očima.