U Briselu pate od nesanice zbog mogućnosti da nacionalisti dođu na vlast u Francuskoj, javlja "Politiko" pozivajući se na neimenovane zvaničnike Evropske komisije.
Francuska je promenila pet premijera za protekle tri godine. Poslednji, Sebastijen Lekorni, bio je premijer samo 27 dana a njegov kabinet je trajao samo 14 sati. Sve više se čini da se "druga po redu najveća privreda evrozone izmakla kontroli", navodi briselski list.
Predsednik Emanuel Makron nema većinu u parlamentu, pa se suočava sa pritiskom da raspiše nove izbore. Ukoliko se to desi, pobeda Marin le Pen i njenog Nacionalnog okupljanja izgleda "sasvim moguća", dodaje "Politiko".
Time bi u Parizu na vlast došli evroskeptici i "krajnja desnica", a njihov uticaj u temeljnim institucijama EU bi pojačao "populističke glasove" iz Mađarske, Češke i Slovačke.
Evropskom savetu "glavobolje" već zadaju mađarski premijer Viktor Orban i slovački premijer Robert Fico, a uskoro bi trebalo da im se pridruži pobednik najnovijih čeških izbora Andrej Babiš.
Babiš je već najavio ukidanje plana o snabdevanju Ukrajine municijom, osporavanje planova NATO da povećaju vojnu potrošnju, kao i protivljenje Zelenoj agendi Evropske komisije, što kritikuje i Le Pen.
Čini se da svaka članica EU prolazi kroz "populističku fazu", kaže direktor programa za Evropu i Rusiju u londonskom trustu mozgova "Četem Haus", Gregoar Rus.
"Jedino čemu možemo da se nadamo je da se ta poglavlja ne dese svima istovremeno", dodaje on.
Ako i Francuska počne da blokira predloge Komisije, "ljudi ne mogu da zamisle na šta bi to ličilo", kaže jedan zvaničnik EK, koji je tražio da ostane anoniman.
Najveći problem bi predstavljao gubitak Makronovog "retoričkog vođstva" po pitanju Ukrajine, kaže neimenovani visoki funkcioner u vladi jedne EU zemlje. Iako Francuska nije najveći donator Kijevu, Makron najviše agituje za podršku Vladimiru Zelenskom i investiranje u zajedničku evropsku odbranu, a bez njega bi "sve to postalo potpuno upitno".
Koga god Makron imenuje za novog mandatara u petak, suočiće se sa istim problemima kao i njegovi prethodnici. Francuska se već godinama nalazi na ivici dužničke krize, a njen javni dug kao udeo u BDP-u je treći najveći u Evropskoj uniji, iza Grčke i Italije. Iako to Parizu znatno ograničava manevarski prostor, ni levica ni desnica ne žele da glasaju za predlog Makronovog budžeta za 2026.