Uticajni japanski političar Akira Amari podržao je kampanju Vašingtona da obuzda ambicije Kine u vezi sa proizvodnjom čipova, navodeći da je ova zemlja među onima koji žele globalnu hegemoniju i zato mora biti obuzdana, objavio je "Blumberg".
Amari, koji pripada vladajućoj stranci i koji je glavni arhitekta napora Tokija da podigne japansku industriju poluprovodnika, rekao je da njegova zemlja mora da se pridruži SAD u nametanju ograničenja na izvoz najnovijih materijala i mašina za čipove u Kinu. Ali takve sankcije treba pažljivo sprovesti kako bi se izbeglo potpuno razdvajanje koje bi moglo da ugrozi globalnu ekonomsku stabilnost, rekao je Amari za "Blumberg njuz".
Amari, bivši šef japanskog ministarstva ekonomije, trgovine i industrije, koje je odgovorno za japanske mere kontrole izvoza, takođe je tvrdio da je jedan od načina da se suprotstavi Kini bio da se pomogne Japanu da povrati sposobnost da dizajnira i proizvodi poluprovodnike – ponavljajući mišljenje koja sada stiže iz Brisela i Seula u Vašington.
On se zalaže za ulaganje 78 milijardi dolara u vladine i korporativne investicije kako bi se to ostvarilo.
"Zemlje kao što su Kina, Rusija i Severna Koreja se bore za globalnu hegemoniju i mi nikada ne bi trebalo da im pomognemo da to postignu", rekao je Amari u intervjuu za "Blumberg njuz". "Moramo se pridružiti SAD u zaustavljanju izvoza najsavremenijih čipova koji se mogu preusmeriti za vojnu upotrebu i predstavljaju ozbiljne bezbednosne probleme."
Stavovi 73-godišnjeg poslanika odražavaju rastuću zabrinutost Japana zbog vojne sposobnosti Kine, što je navelo premijera Fumija Kišidu da traži povećanje budžeta za bezbednost zemlje. Napredni poluprovodnici — koji napajaju veštačku inteligenciju i superkompjutere — postali su fokus stručnjaka za bezbednost zbog moguće upotrebe u vojne svrhe, napominje "Blumberg".
Japan i Holandija su ključni snabdevači opreme i materijala za proizvodnju čipova, što čini saradnju dve zemlje važnom da bi ograničenja za čipove u SAD bila efikasna. Dva američka saveznika spremna su da se pridruže Vašingtonu u tom pokušaju, već krajem ovog meseca, preneo je "Blumberg njuz".
Međutim, potrebna je diskusija o tome koji čipovi predstavljaju pretnju, jer izgleda da ne postoji konsenzus između SAD i Holandije, rekao je Amari. "Zapadne nacije treba da saopšte koji čipovi predstavljaju pretnju ako se izvezu i da se dogovore o tome gde da povuku granicu između onoga što je najsavremenije ili osetljivo i ostalog."
Potpuni razlaz sa Kinom, jednim od najvećih svetskih tržišta, bio bi nerealan, rekao je Amari. "Nikakva ograničenja ne bi trebalo da ometaju sposobnost preduzeća da izvoze neosetljive poluprovodničke komponente ili drugu robu, kao što je roba", rekao je on.
Amari stoji iza napora da se izdvoji više novca za izgradnju fabrika čipova u trećoj po veličini ekonomiji na svetu. Podsticaji, iako daleko manji od sadašnjih u SAD, pomogli su da zemlja sklona potresima postane kandidat u trci za izgradnju domaćeg kapaciteta za čipove.
Tajvanska kompanija gradi fabriku sa Sonijem u Kumamotu, u zapadnom Japanu, i razmatra izgradnju još jedne fabrike. Američki gigant memorijskih čipova "Mikron tehnologija" takođe pojačava kapacitete.
Vlada i kompanije moraju da ulože najmanje 10 triliona jena u narednoj deceniji da bi Japan povratio svoje liderstvo u industriji poluprovodnika, rekao je Amari.